Војна контрола научних истраживања финансираних из иностранства?
Према редлогу уредбе, за свако истраживање финансирано из иностранства, неопходан је потпис министра одбране. Ресорно министарство је тај предлог за сада, повукло. Противе му се научна заједница, Универзитет у Београду, Заједница института, Национални конвент о Европској унији. Са надлежнима се настављају консултације, како би се интереси земље штитили, на начин који не угрожава научни рад.
Седмочлани тим научнице Софије Стефановић истражује бејби-бум у неолиту.
Наука и даље не зна које биолошке промене или промене у култури су се десиле да после два милиона година живота на демографском минимуму и провлачења кроз иглене уши еволуције људи успеју не само да преживе него и да доживе демографски рас, каже Стефановићева.
Да у Србији дођу до тог одговора, од Европског истраживачког савета добили су милион и седамсто хиљада евра. И нису једини. Програм "Хоризонт 2020", српским научницима отворио је врата буџета од 80 милијарди евра. Теже би их отварали када би се примениула Уредба о пројектима финансираним из иностранства - што је предлог Министарства одбране.
"Пре него што кренете у истраживање морате, не само тражите сагласност Војске и министра одбране, него морате образложити и како би ваше истраживање могло да угрози безбедност земље. Нема слободе у истраживању", наводи Стефановићева.
Министарство одбране је, на молбу Националног конвента о ЕУ, Уредбу, за сада, повукло. А предложили су је, кажу, да заштите интересе Србије, у областима значајним за одбрану.
Прешироко дефинисане области, прва су замерка оних који се Предлогу уредбе противе и питају, како, нпр истраживања јавног мњења угрожавају одбрану земље или археологија и астрономија.
Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ оцењује да је уредба само терминолошки иновиран текст која постоји још 1994. године. "Датира из Милошевићевог режима и периода тоталне изолације", напомиње Драгојловићева.
Данас, како подсећа, нема те организације цивилног друштва, институције или министарства које се у неком делу не финансира из страних фондова. Зато, каже Драгојловићева, Уредба и није потребна. Довољан је Закон о тајности података.
"Такође смо апеловали да се оно што је иначе наша обавеза из акционог плана за поглавље 23, а то је доношење закона о критичној инфраструктури коначно и донесе, да се и ту дефинише оно што је критична инфрастрктура у Србији, шта је оно што се мора посебно штитити", објашњава Драгојловићева.
Предлог уредбе није начин за то, закључак је и Универзитета у Београду и Заједнице института, јер је у супротности са Законом о научно-истраживачком раду и угрожава међународну сарадњу научника.
Апелују на Министарство просвете и науке - против војне контроле цивилних научних програма. До решења ће се доћи заједно са Министарством одбране.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар