Инсулинска резистенција – поремећај који прети дијабетесом

Редовно контролишете шећер у крви, основне анализе показују да је у границама нормалног, а заправо сте на корак до дијабетеса да то ни не знате. То је прича и наше саговорнице.

За непуна два месеца угојила се чак 30 килограма, опадала јој је коса, појавили су се проблеми с акнама. Стално је била уморна. Тек када је урадила сложенију лабораторијску анализу – попила глукозу и за неколико сати више пута извадила крв, утврђено је да има инсулинску резистенцију.

"Лучи се више инсулина у организму, тај вишак који нема где да се употреби се претвара у маст. Изгубити килажу са инсулинском је прилично један сизифовски посао. То лечење траје десет година, с тим што ја нисам свих 10 година под терапијом", каже саговорница.

Инсулинска резистенција јесте излечива, али под условом да се одреди одговарајућа терапија и да се уз њу пацијент придржава правила исхране и промени лоше животне навике, каже ендокринолог. Први савет – повећати физичку активност и избегавати индустријски шећер.

"Остати на природним шећерима где не треба ни са њима претеривати, као на пример са медом или са преслатким воћем, треба га искључити. Скренула бих пажњу на правилне, редовне оброке. Када треба да је ручак, између један и два, не у пет или када стигнемо кући или нисмо ни стигли да једемо, па смо појели нешто успут. Друго, јако је важно спавање, требало би да се заспи у 22 часа, јер када ми спавамо бројни хормони се луче позитивно и смањују нивое инсулина", објашњава ендокринолог Светлана Вујовић.

Ако се инсулинска резистенција не лечи не само да прети да пређе у дијабетес типа два, већ може негативно да утиче на развој многих болести, али и на плодност. И они који се припремају за вантелесну оплодњу требало би да је провере.

"Оно што сигурно знамо је да лечењем инсулинске резистенције повећавамо шансу да вантелесна оплодња успе. Оно што је нама битније је да је сама инсулинска резистенција ствар која не утиче само на репродукцију него ствара и ризик за опште здравље пацијента", истиче гинеколог Александар Љубић.

Лекари истичу да тело треба ослушкивати и да не треба занемарити, рецимо, ни појаву бубуљица, јер и она може да буде знак хормонског поремећаја, који треба лечити код доктора.