Како променити погубан размер – девет рођених на 15 умрлих

"Такав размер за собом вуче две последице - једна је да имамо депопулациона подручја где се не рађају бебе, или се врло ретко рађају, а са друге стране, ми смо веома старо становништво и просек старости у Србији је 42,7 година", рекла је Ђукић Дејановићева за Танјуг.

Како променити тај погубан размер? Ђукић Дејановић одговара - пронаталитетним мерама, и то пре свега у популацији запослених: "Њихов статус, усклађеност радног времена и родитељских обавеза, мора бити на вишем нивоу, да не кажемо да послодавци морају имати много више сензибилитета за своје упослене младе и будуће родитеље", рекла је Ђукић Дејановићева.

Управо је у току, истиче, реализација упитника, који треба да попуни шест до седам хиљада запослених и око 500 до 600 послодаваца, како би се видело шта они мисле о усклађености радног времена и родитељског ангажмана, односно времена које треба као родитељи да ускладе са интересима свог детета.

Када се добију ти резултати, каже Ђукић Дејановић, анализираће их Републички завод за статистику и то ће значити подстицај да се "можда размишља и о нормативним изменама, изменама закона".

Такође, Ђукић Дејановићева наглашава да је, заједно са Министарством здравља, један велики број јако значајних институција за јавно здравље мобилисан и да је донета одлука да свака таква институција има особу, задужену да се бави промоцијом репродуктивног здравља и знањима из области сексуалног образовања.

"Већ смо добили први извештај о томе да, уз промоцију јавног здравља, сексуално образовање и знање о репродуктивном здрављу, почињу да се реализују кроз одређена предавања у 23 средине у нашој земљи, што је јако добар почетак и наравно, само први корак", рекла је министарка.

Објаснила је да се посебно баве популацијом младих, јер, како каже, има много нежељених трудноћа у младости, затим, циљна група је ромска популација, где је, како истиче, сексуално образовање заиста на јако ниском нивоу, а посебна категорија биле су жене које су имале већи број абортуса.

"Дакле фокус је на младим женама, младим Ромкињама и женама које имају здравствене проблеме, јер су имале већи број нежељених трудноћа", рекла је Ђукић Дејановићева.

Како је додала, у овој години, биће и четири пилот пројекта, да се види како се могу примењивати пронаталитетне мере, те шта се све може учинити на плану популационе политике у јединици локалне самоуправе, у четири региона, где ће у сваком од њих као пилот бити узета по једна општина.

"Користим прилику да позовем све општине да уђу у пилот програм, а све општине које се већ баве популационом политиком, тако што су одредили или особу из општине, или из здравственог савета, да се бави популационим питањем или имају демографски савет, имају право учешћа", рекла је министарка.

Такође, додала је, други предуслов је да су од сопствених буџетских средстава, издвојили бар неку суму како би стимулисали породицу, наталитет, бољи квалитет живота.

Подсетила је на веома успешну медијску кампању за "бејби бум" у Данској, са слоганом "Учините то за Данску".

То је, каже, добар пример, па ни порука "Волите се за Србију" није на одмет, уз подршку медија, наравно.

"Улога медија у кампањи у Данској била је изванредна. Знате, у Данској су анализиране најгледаније серије и за све оне телевизијске серије о срећним породицама са једним или двоје деце промењен је сценарио тако да то буду породице са троје, четворо деце. Тако да, позивам медије да нам помогну у свему томе, да се волимо, да се млади воле за Србију", закључила је Славица Ђукић Дејановић.