Декларацију о заједничком језику до сада потписало 8.000 људи

Декларација о заједничком језику настала је као независна иницијатива једног броја учесника и учесница конференција, које су одржане у Београду, Подгорици, Сплиту и Сарајеву.

Ентузијастични одговор великог броја појединаца је потврдио нужност доношења Декларације и отварања јавне расправе о негативним последицама језичких политика у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији у последње три деценије", наводи се у саопштењу.

Организатори кажу да је ипак велики број потписа надмашио њихове техничке могућности и способности па се потписницима извињавају због техничких пропуста.

Они обавештавају да се интегрални текст Декларације о заједничком језику као и сви потписи, укључујући и мањи број непотпуних, могу наћи на њиховој интернет страници на којој се наставља скупљање потписа.

Наводе истовремено да су непријатно изненађени, како кажу, одређеним бројем медијских и јавних манипулација садржајем Декларације о заједничком језику.

"Поједине јавне личности, стручњаци па чак и државни званичници неодговорно су се одређивали спрам овог документа не прочитавши га претходно, и уписивали јој садржаје и намере које она нема", додаје се у саопштењу.

У саопштењу се указује на две, како се наводи, малициозне интерпретације Декларације.

С једне стране се, стоји у саопштењу, може чути да Декларација угрожава право народа на свој језик, па јој се приписује намера да стандардне варијанте у Хрватској, Србији, Црној Гори и БиХ (дакле, хрватски, босански, црногорски и српски језик) назове једним или чак "заједничким" именом и унифицира га у јединствен језички стандард.

"Намера Декларације је управо супротна сваком покушају језичког унитаризма. Она подвлачи полицентричност, дакле афирмише тренутно постојање четири стандардне варијанте, као и разноликост језичких стандардних и регионалних употреба, упућујући да оне деле заједничку језичку основу".

Декларација, прецизира се, упозорава да чињеница постојања заједничког полицентричног језика не доводи у питање индивидуално право на исказивање припадности различитим народима, регијама или државама.

Штавише, кажу организатори, Декларација јасно наглашава право "сваке државе, нације, етно-националне или регионалне заједнице" да слободно стандардизују свој језик, али и подвлачи право сваке говорнице и сваког говорника да свој сопствени језик назове како жели (по постојећим стандардима у четири државе или слободним избором неког другог назива) те позива на слободу индивидуалног изражавања.

С друге стране, кажу, наилазе на тумачења да је "заједнички језик" заправо "власништво" само једног народа.

"Декларација о заједничком језику јасно каже да су све четири тренутно постојеће стандардне варијанте равноправне и да није само једна 'језик' а друге тек варијанте тог језика којима се онда одриче право на статус 'језика' и назива их 'измишљеним'. Опет, свака држава, нација, етно-национална или регионална заједница имају право да назову свој језик како желе и то право мора бити поштовано", стоји у саопштењу.

Организатори су позвали све да у сврху, како наводе, развоја рационалне и аргументоване јавне расправе оје зику и језичким политикама, све да (опет) прочитају кратки текст Декларације и о њему суде по ономе што он заиста и садржи.

Уз саопштење медијима је достављен и интегрални текст Декларације о заједничком језику у којој стоји да је потврдан одговор на питање да ли се у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик.