Европски суд за људска права: Србија прекршила слободу изражавања

Љиљана Милисављевић осуђена је за увреду активисткиње за људска права Наташе Кандић у чланку објављеном у том листу у септембру 2003. године.

У то време је владао је висок степен анимозитета према Наташи Кандић због њеног учешћа у истраживању злочина које су починиле српске снаге током сукоба у бившој Југославији и зато што је она била једна од најгласнијих заговорника пуне сарадње са Хашким трибуналом.

После објављивања чланка, Наташа Кандић је покренула приватну тужбу против Љиљане Милисављевић, наводећи да је чланак написан са циљем да је прикаже као издајника Србије.

Спорна фраза била је "Кандић је називана вештицом и проститутком" што је пренето из писања једног другог новинара, али Милисавлљевићева није ставила знаке навода.

Српски суд је навео да је тиме што није ту спорну реченицу у чланку ставила под знаке навода новинарка прећутно прихватила те речи као да су њене и прогласио Милисављевићеву кривом за кривично дело увреде и упутио јој судско упозорење.

Новинарка се на пресуду жалила европском суду 13. децембра 2006, наводећи да је због пресуде добила отказ из Политике.

Европски суд је после 11 година оценио да је суд Србије имао "непропорционалну реакцију" и да је прекршио члан 10 о слободи изражавања Европске конвенције о људским правима.

Одлуку је једногласно донело седам судија, који су одредили да Србија треба да плати Милисављевићевој 500 евра на име надокнаде моралне штете и 386 евра за трошкве.

Судије европског суда су навеле да инкриминисана фраза долази из чланка који је написао други новинар и да је било очигледно чак и без знакова навода да те речи не одражавају лично мишљење Љиљане Милисављевић.

Они су поред тога изразили жаљење што суд није имао у виду општи контекст чланка који јасно указује да су мишљења о Наташи Кандић била подељена.

У пресуди су написали да се "Кандић, као активисткиња за људска права и јавна личност неизбежно и свесно изложила суду јавности и да би требало према томе да покаже већу толеранцију", јер кривична осуда Милисављевићеве може да одврати друге новинаре од тога да доприносе јавној расправи у питањима која се односе на живот и на заједницу.