Како се чувају лекови у здравственим установама?
Кроз прозор је провалио у метадонски центар у Клиничком центру у Новом Саду и украо 59 флаша метадона, вредности 200 милиона динара. Полиција је пљачкаша ухватила и одређен му је притвор од 30 дана. Одређене количине лека су враћене у болницу, али лек је завршио и на тржишту, па су претходних дана у болницу примљени и пацијенти предозирани метадоном. Ко је одговоран за крађу и хоће ли бити кажњених због пропуста, за сада није познато.
У болници за лечење болести зависности кажу да се лекови за одвикавање као што су метадон, тродон и други, чувају под кључем, у просторији са решеткама. Ни лекови, а ни други потрошни материјал, нпр. игле или шприцеви, нису надохват пацијентима.
"Трудимо се да те лекове, који су потенцијално интересантни за крађу, не наручујемо и не држимо у установи у великим количинама. Постоји посебна процедура како се чувају, издају и где се држе", објашњава директорка Специјалне болнице за лечење болести зависности у Драјзеровој Мира Ковачевић.
Ивана Сташевић Карличић, управница Службе ургентне псиохијатрије "Лаза Лазаревић" каже да су некада, током ноћних дежурстава, зависници покушавали да украду лекове, али да су спречени.
У свим клиничким центрима и болницама лекови који могу да створе зависност чувају се под посебним условима.
"Сака промена на залихама уписује се у књигу наркотика, која је посебно оверена од овлашћеног органа – Министарства здравља. Издавање оваквих лекова је на дневном нивоу или на нивоу од неколико дана", каже начелница Централне апотеке КЦ "Крагујевац" Ивана Васић.
Доцент др Горан Стевановић, директор Инфективне клинике КЦС, сматра да ако неко реши да украде лекове, ниједан пасивни систем заштите не може да заштити објекат.
"Оно што је неопходно је да објекат буде обезбеђен. Оно што сте могли да видите је да наша апотека има противпровални систем – шипке на свим на прозорима и спољашњим отворима", додаје Стевановић.
Већина клиника при Клиничком центру Србије лекове преузима из Централне апотеке. За сада нису били на мети лопова.
"Постоји физичко обезбеђење, појачали смо и техничке мере, са сигурносним вратима, сигурносним камерама, тако да је са те стране КЦС заштићен", истиче шеф Службе обезбеђења КЦС Бојан Боровчанин.
Др Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра, каже да је Ургентни центар установа отвореног типа и да не постоји могућност савршене контроле.
"Раније је било појединачних случајева, али последњих годину, две дана – не", додаје Ерцеговац.
Упркос обезбеђењу у здравственим установама, готово свакодневно неком од пацијената нешто нестане. У највећем броју случајева починиоци крађа не буду откривени, а најчешће нестају мобилни телефони, новчаници, ташне, али и водокотлићи, славине, телевизори.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар