Помаже ли електронско заказивање прегледа да се брже дође до лекара?

Захваљујући елетронском заказивању, знамо да се дневно у Србији обави око 180.000 лекарских прегледа, изда 220.000 рецепата и 80.000 упута. Али, да ли долазимо брже до лекара и прегледа што је био главни циљ пројекта "Мој доктор". Прошло је тачно годину дана од када је Србија почела да уводи интегрисани информациони здравствени систем. Крајем марта прошле године, прегледи су "електронски" најпре почели да се заказују на југу Србије.

Како изгледа отићи код лекара опште праксе у дому здравља, који ће вам потом заказати прегледе код других специјалиста, најпре су испробале Нишлије. Годину дана после увођења интегрисаног информационог система, лекари тврде да пацијенти брже долазе до њих, а и пацијенти су углавном задовољнији.

"На почетку смо имали изазове да набавимо компјутерску опрему, директор je имао разумевање, за месец дана смо набавили неопходне компјутере и сада немамо ни техничке, ни људске, нити друге недостатке и систем функционише одлично", објашњава докторка Данијела Цветковић из Дома здравља у Нишу.

Директор Клиничког центра у Нишу, професор доктор Зоран Радовановић, наглашава да је значајно смањено време чекања на прегледе.

"Ни на једној клиници не постоји чекање дуже од 30 дана. Оно што је најбитније за дијагностичке процедуре, као што су магнетна резонанца или скенер, где се прошле године чекало и годину дана на преглед, данас је чекање на магнет мање од 60 дана, за скенер мање од 30. Повећавамо број термина и у поподневним сатима", каже Радовановић.

У Београду је укључивање домова здравља у електронски здравствени систем отпочело у мају. На почетку шумови на вези и незадовољство и код лекара и код пацијената. Уходавање је постало мало лакше када је Министарство здравља отворило Национални кол центар, а Поликлиника Клиничког центра Србије своја врата за пацијенте и у поподневним часовима. Сада се у Поликлиници дневно обави у просеку 2.500 прегледа.

"Можемо да кажемо да су лекари коначно потпуно прихватили и да имамо довољно слободних термина. Највећи притисак пацијената имамо на интернистичким групацијама – ендокринологији, хематологији, кардиологији", наводи доктор Милика Ашанин, директор Клиничког центра Србије.

Из Министарства здравља поручују да је циљ да се пацијентима пружи максимална услуга.

"Све жалбе су оправдане, то ми тако постављамо и гледамо да свим пацијентима пружимо максималну услугу. Ово је устављени режим и ми радимо на његовом профињавању", истиче Мирослав Певац, саветник министра здравља за имплементацију ИЗИС-а.

Да би се систем и даље унапређивао, у Клиничком центру Србије, где се лечи највише грађана, формирано је и координационо тело, које ће пратити потребе пацијената, проверавати где су гужве, где је неопходно још термина, односно, како искористити термине када пацијент не дође на преглед или на време откаже свој термин. Сличне мере предузимају се и у другим здравственим установама.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом