До краја марта 40 одсто грађана Србије у наградној игри

Ана Брнабић је истакла да је фискална лутрија нешто на чему је радила цела влада, привреда и грађани.

"То је у директној корелацији са игром, а да се осврнемо и да кажемо да само системски напори, озбиљне анализе могу да дају овакве резултате. Фискална лутрија није нешто смишљено у једном дану, нешто што се радило три месеца, већ нешто на чему је радила цела влада, привреда и сви грађани, којима посебно захваљујем", рекла је министарка државне управе и локалне самоуправе.

Брнабићева је, на конференцији на којој су представљени први ефекти наградне игре "Узми рачун и победи", нагласила да Република Србија дневно губи око осам милиона евра у сивим токовима, те да је борба против сиве економије један од приоритета.

Истакла је важност премијера Александра Вучића, који је "преломио" да наградни фонд игре буде "већи од било чега до тада" а, како је додала, било је "великих расправа у оквиру владе за наградни фонд".

"Наградни фонд је резултирао да се по данашњим истраживањима показује да ће готово 40 одсто грађана Србије узети учешће у наградној игри до 31. марта", рекла је Брнабићева.

После 31. марта, наводи министарка, свакако ће наставити да се ради, у мају ће бити проглашене најбоље локалне самоуправе, које су појачале своју фискалну дисциплину, а да ће у јуну бити у победничким локалним самоуправама да се види шта грађани желе да добију, и онда ће коначни резултати и ефекти наградне игре бити представљени.

Пореска управа: Повећан промет

Директорка Пореске управе Драгана Марковић каже да, на основу извршене анализе, може да се констатује да се циљ наградене игре постиже, јер се јасно види одлучност грађана да узимају фискални рачун за све производе и услуге.

Према подацима Пореске управе, навела је Марковићева, укупно утврђени промет преко фискалних каса у јануару 2017. био је 160 милијарди динара, а у јануару 2016, забележено је 152 милијарде динара, што, како каже, значи да је евидентирани промет за 5,2 одсто, односно за осам милијарди динара већи.

"Евидентирана стопа раста преко фискалних каса код пореских обвезника који су имали промет до милион динара месечно, у износу од 28,78 идсто, што је прави показатељ успешности кампање и саме наградне игре, а највеће повећање промета остварено је у трговини на мало и услугама везаним за поправку моторних возила, и то чак 83,5 одсто", рекла је директорка Пореске управе.

Како је додала, у области пружања услуга поправке електронских апарата, повећање промета је 24,9 одсто, у области пружања услуга смештаја и исхране, остварено је повећање промета од 12,19 одсто.

"Ови подаци указују да је дошло до очигледног пораста евидентирања промета преко фискалних каса, резултат не би био постигнут да грађани нису инсистирали на остваривању свог права да траже фискални рачун, односно исечак", оценила је Марковићева.

Напоменула је да ће комплетни ефекти наградне игре бити након завршетка првог кола наградне игре, јер, објашњава, кампања је почела у јануару, а прво коло завршава се 31. марта, када ће бити извршена анализа промета за први квартал 2017.

Истраживач агенције ИПСОС Војислав Михаиловић рекао је да је истраживање његове агенције, спроведено у другој половини фебруара, на узорку од 1.050 пунолетних грађана узорак, методом "лице у лице", показало, између осталог, да грађани виде ефекте сиве економије, да 40 одсто грађана зна да је 2017. година борбе против сиве економије, те да око две трећине испитаника верује да је држава одлучна у борби против сиве економије, те да 94 одсто грађана декларативно подржава борбу против ње.

Такође, истраживање је показало да је десет одсто грађана рекло да узима рачун само због учешћа у наградној игри.