Да ли је социјални дијалог "слатки отров" за синдикате?

На Форуму социјални дијалог "Трипартизам у сенци државе", Мишчевићева је рекла да је преговарачки тим спреман да буде посредник у налажењу тог најбољег решења.

Наш је задатак, каже, да направимо акциони план као преглед где се Србија налази у области социјалне политике, у оквиру које је социјални дијалог једно од питања.

"Преговоре покушавамо да базирамо на анализи објективног приказа, а не на субјективном осећају било кога", сматра Мишчевићева и додаје да нас очекује жива и озбиљна дебата не само кроз Социјално-економски савет, него и Конвент и скупштинске одборе.

Наводи да ће бити ревидиран Програм економске и социјалне реформе, као један од елемената на одговоре на питања о трипартитном дијалогу у Србији, те да су питања социјалне политике, између осталог, обухваћена и поглављем 2 које је посвећено слободи кретања радне снаге.

На скупу, који је организовала Фондација "Фридрих Еберт", разговорало се о томе да ли у Србији постоји социјални дијалог, да ли је он "сладак отров" за синдикалце и да ли заслужује прелазну оцену или га треба оборити на темељни поправни.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић каже да се у Србији последњих 15 година разговара о овој теми, а фактички нисмо успели да се померимо од почетка.

Алудирајући на назив скупа, Орбовић каже да је Закон о раду та сенка коју је држава надвила над синдикате.

Оценио је да је социјални дијалог за синдикалце "слатки отров" јер имају утисак да су близу договора, а резултата заправо нема, те да имамо ситуацију да се колективни договор потпише, а онда их послодавачка организација поништи.

"Да ли је то нешто чему тежимо и што нас води у Европу? Да ли је тај преварантски однос - данас потпишемо, сутра откажемо, пут којим треба да се води дијалог", упитао је Орбовић и навео да је, осим репрезентативности синдиката, потребно утврдити и репрезентативност послодавачких удружења.

Контрадикторност је да је држава с друге стране омогућила колективне уговоре за запослене у државним органима, којих је до сада потписано 14, а на које синдикати немају ниједан приговор.

Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић каже да је социјални дијалог кључни
елемент нечега што се зове култура толеранције и дијалога и ширег партиципативног разумевања демократије.

"Социјални дијалог у Србији не заслужује ни прелазну двојку и питање је да ли га треба пустити да се провуче или га треба оборити на темељни поправни", каже Стојиљковић.

Преносићи искуства из Словеније, чланице ЕУ, председник Самосталног синдиката Словеније Душан Семович каже да социјални дијалог није роматичан процес пун идиле, већ процес који има успоне и падове, оцењујући да је највећи непријатељ социјалног дијалога неолиберална политика неких европских институција које имају дефицит демократског капацитета, те утицај крупног капитала.

Ту зато види велику улогу синдиката за радничка и социјална права, и истиче да се вреди борити за социјалног дијалога као инструмент за остваривање права радника и пензионера.

Социјални дијалог у Словенији, каже Семовић, тече посредством Економско-социјалног већа.

"Тамо се и свађамо, много тога се и договоримо", каже Семовић и додаје да сви закони који се тичу радника, младих и пензионера иду преко тог већа установљеног договором три партнера, те да ниједан посланик није гласао против закона чије усвајање су препоручила три социјална партнера.

Тренутно је, каже, у сржи социјалног дијалога у Словенији, настојање да се ојача јавно здравство.

Директорка регионалне канцеларије Фондације "Фридрих Еберт" Урсула Кох-Лаугвиц истакла је да је социјални дијалог један од принципа економског напретка и социјалне стабилности, те да помаже у превазилажењу кризе.