Неједнака оптерећеност судија кочи бржи епилог суђења

Уз нови извештај о раду судова у претходној години и новина – колико поступци трају – бележиће се на дневном нивоу. Просечно време трајања поступка за четири године је преполовљено. Са 534 дана на 253.

"Нема велике разлике у броју судија, а ефикасност је мало побољшана. Наравно, увек можемо рећи да увек може боље, али када грађанин каже није добио пресуду пет година, он је незадовољан, с правом незадовољан, увек ће бити предмета који ће трајати дуже", каже Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Бржи епилог суђења кочи и неједнака оптерећеност судија. Само у другом степену један судија у Београду има и до 1.000 предмета. Није ретко да двоје или троје судија дели једну судницу, што смањује број дана за суђење у недељи. Уз то, судија води рачуна и о вештачењу, извођењу доказа, доласку сведока.

"Није исто да ли судија у већу има 100 или 400 предмета. Самим тим ће се одлагати на неки дужи рок, јер има више предмета у раду. Постоје и неки други разлози процесне природе који проузрокују одлагање као што је нпр. процесна недисциплина. Дакле, неодазивање на позиве суда, што представља један озбиљнији проблем у пракси. Уколико окривљени не дође у јако малом броју случајева, суд може да држи претрес", каже Ивана Рамић, судија и портпаролка Првог основног суда у Београду.

У Јукому истичу да за повреде судске дисциплине постоје решења у закону.

"То још не видимо довољно у пракси још се гледа кроз прсте и адвокатима и онима који се појављују као странке пред судовима када на овакав начин покушавају да избегну правду", каже Милан Антонијевић из Јукома.

И за Министарство правде је убрзавање поступака и смањење број дана предмета приоритет. Истичу да су неке од донетих мера већ дале резултате.

"Највећи помак је остварен у извршној материји, где смо на крају 2015. имали 1,6 милиона старих извршних предмета у 2016. Управо захваљујући новом Закону о извршењу и обезбеђењу, који је почео да се примењује првог јула, током прошле године успели смо да решимо близу 900.000 старих предмета, што у сваком случају у великој мери растерећује судове", каже министарка правде Нела Кубуровић.

Оно што их оптерећује је број поднетих тужби – за пола милиона више само прошле године. Највише спорова воде грађани против државе за накнаду штете.