На селу више еврооптимиста него у граду

Пре шест година глас за улазак у Еворпску унију процентуално више је стизао из града, а мање са села. Данас слика другачија. Док је у граду проценат евроентузијаста пао за 17 одсто, у селу је остао готово исти.

"Људи сада мање верују у економску моћ ЕУ што је вероватно последица кризе у Еврозони, али и даље они асоцирају ЕУ за неку еконсомску стабилнсот", сматра истраживач Милиош Поповић.

Пример Пољске, чланице ЕУ од 2004.године, најбоље илиструје трансформацију сеоског становништва. Пољски пољопривредници скептични од промена на почетку, током процес приступања постали су заговорници чланства.

"Управо зато што су они приступањем ЕУ приступили различитим фондовима, схватили да то јесте једна модернизација али да то суштински унапређује њихов квалитет живота и њихово привређивање. Не бих отишла толико далеко, али чини ми се да има тога", указује Маја Бобић из Европског покрета.

То потврђује и Божо Јоковић из Ариља. Са пријатељем има 10 хектара под малинама. Али жели и више. Зато је са 100 пољопривредника из завичаја основао задругу. Нада се да ће постићи резултате којима је посведочио у Словенији.

"Све земље које су добро искористиле претприступне фондове Уније, оне су имале добре, развијене произвођачке групације које су правиле добре пројекте. Ми треба да идемо тим путем, да направимо добре произвођачке организације, удружења, задруге да буду носиоци те производње", истиче Божо Јоковић из земољорадничке задруге "Агро еко воће", Ариље.

За то је потребна припрема и да се ослоне више на себе мање на државу.

"Њихов интерес је, пре свега, као глад за повољним инвестиционим средствима можда мања за текућу репордукцију. Дакле, они се интересују за пројекте који ће им доносити профит, од којих ће моћи да се живи у том руралном делу наше земље", наглашава агроекономски аналитичар Милан Простран.

Пројекти значе и тешке процедуре. Ту је Словенија добар пример. На прагу ЕУ формирала је Пољопривредну комору, која је преко 90 одсто послова завршавала за пољопривреднике.