Шта када послодавац не поштује одлуке суда?

Живи за фудбал, али и од фудбала. Александру Стојмировићу два клуба дугују око 30.000 евра. Тужио их је и прву пресуду у своју корист добио пре више од две године. Другу пре око седам месеци. Чак је и пристао да му дуг врате у ратама, али наш саговорник тврди да и даље не може до свог новца.

"Ви добијете пресуду на арбитражном суду, клуб добије рок од 30 дана да уплати, наравно не уплате, онда се ви жалите дисциплинској комисији, дисциплинска комисија уведе клубу санкцију, забрану регистрације играча која на крају нема никакву функцију јер они на крају успеју да региструју играче под блокадом и то тако све иде укруг", каже фудбалер Александар Стојмировић.

Није мало спортиста у Србији који су ударили у исти зид. Ван граница наше земље њихова права се боље штите, каже Стојмировић. Тужио је један румунски клуб и пресуду добио после годину дана.

"Одлука Фифе је била толико јасна и онда су они добили рок од пет дана да уплате новац и после два дана су паре биле на рачуну, просто", наводи Стојмировић.

Када дужник, и поред одлуке суда, не исплати новац јер му је рачун у блокади, правници саветују да се провери његова имовина.

"Докле год дужник има имовину, покретну, непокретну, уделе, хартије од вредности, било коју имовину која може да се валоризује, потраживање се може наплатити из те имовине, проблем настаје када имовине нема", објашњава адвокат Пиштаљке Јелена Стојановић.

Да му надокнаде плату између директорске и докторске успео је Борко Јосифовски. Смењен је са места директора Хитне помоћи пре десет година, када је дунуо у пиштаљку, тврдећи да два доктора неким пацијентима не раде реанимацију како би њихове породице упућивали на приватне погребнике.

Две године од смене Врховни суд је утврдио да је разрешење било незаконито. Међутим, истог дана када је добио правду, добио је и отказ, због оптужбе Н. Н. лица да је он пацијенте слао у приватну праксу.

"Ништа од тога није уважено што сам ја документовао. Ја сам изгубио тај спор, остала је још једна инстанца, то је Уставни суд", каже Борко Јосифовски.

И налоге суда да врате незаконито отпуштеног радника послодавци неретко игноришу. Тада држава очекује од оштећеног да опет иде на суд.

"Покреће се извршни поступак и тада суд налаже послодавцу да врати запосленог на рад под претњом новчаног кажњавања, и то правног лица, где су казне прописане до два милиона динара и одговорног лица у правном лицу где је предвиђена казна до 200.000 динара, а суд ће понављати ову новчану казну све дотле док запослени не буде враћен на рад или да поднесе кривичну пријаву против послодавца", каже Јелена Стојановић.

Радни спорови углавном су спори, дешава се да трају и по десет година, а било је, додуше доста ређе, случајева у којима су окончани за свега неколико месеци.