Које општине ће најбрже до европске касе

Општина Сурдулица је мала, али јака у писању пројеката. Међу пет најуспешнијих у коришћењу средстава из претприступних фондова Европске уније. Кроз прекограничну сарадњу са бугарским општинама, за седам година, више од шест милиона евра. Две службенице свакодневно прате конкурсе на сајтовима.

Анкица Зегерац Миленковић из Одељења за финансије и привреду Општине Сурдулица каже да су у претходном позиву реконструисали Дом културе у Алекинцу, сурдулички Културни центар и Информативни центар за заштиту животне средине на Власини.

"У овом сад позиву опет имамо два инфраструктурна пројекта", каже Миленковићева.

Најспретнији у писању пројеката су општине у Војводини и Град Београд. Тако су обновљени Жежељев мост, Газела, многи водоводи, школе, обданишта. Сада све чешће мале општине из уже Србије, од којих се и не очекује, успевају да се домогну европске касе.

Само кроз прекограничну сарадњу финансирано је око 800 пројеката. Могло би кажу и више, али када би у касама на локалу за то било пара.

"Наш буџет је око 500 милиона, а замислите када се ради о милионским пројектима и да је 20 посто потребно да општина одвоји – колики је то износ", каже Сафет Павловић, председник Општине Жагубица.

"Мора да постоји одређена количина новца, сигурно за шест месеци спровођења пројекта, да би пројекат само отпочео. Уопште није једноставно, посебно зато што су то пограничне општине које имају мале сопствене буџете и увек је изазов како да се средства која су потребна живот општине некако преусмере", каже Санда Шимић, помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.

Канцеларија за европске интеграције неколико пута месечно по Србији организује обуке за писање пројеката. Ипак, нема довољно људи који добро говоре енглески и познају компликоване европске процедуре.

"Имамо нажалост само једног човека који је запослен и који ради пројекте. Ту је проблем у кадровима, имамо забрану запошљавања", каже Сафет Павловић.

Задржати у државној служби некога ко зна да пише пројекте, велики је изазов. Чим науче посао, и други се отимају о њих.

"Проблем је и у флуктуацији већ обучених кадрова. ЕУ је досада дала доста новца за обуку кадрова на локалном нивоу. Међутим, просто и природном селекцијом људи одлазе, а са друге стране нема довољно финансијских средстава да те људе платите", каже Александра Вукмировић из Сталне конференције градова и општина.

"Ради се на томе, постоји низ мера које могу да се спроведу, и ја очекујем да ће у неком наредном периоду ситуација бити боља", каже Санда Шимић.

Томе се надају и локалне самоправе, од којих неке донедавно нису имале ни компјутер. Упркос тешкоћама, највећи смо корисници ИПА фондова у Европи, са милијарду и по евра, колико нам је одређено буџетом за период од 2014. до 2020. године.