Како убрзати интеграцију Рома у друштво

Породица Далибор Мусуровића једна је од многих која се у поступку реадмисије вратила у Србију, пошто им је одбијен азил у земље ЕУ.

"Морао сам да одем из финансијских разлога, нисам запослен имам двоје деце и немам од чега да живим. Када су нам јавили да морамо да се вратимо у Србију, дали су нам само петнаест минута да се спакујемо", наводи Далибор Мусуровић.

Стеван Николић, из Едукативног центра Рома наводи да се сусретао са породицама које живе у неизвесности.

"Неке од њих први пут виде ватру у смедеревцу, зато што су им такви услови живота и деца се нису одвајала од њега јер никада нису видела ватру како гори у шпорету и деца се нису одвајала од шпорета. Нико од њих не зна српски, знају ромски и немачки", објашњава Николић.

Кроз пилот пројекат за реинтетграцију Рома повратника, који се спроводи од 2016. године, изграђено је девет кућа. Уз решење стамбеног питања неопходо је обезбедити им и запослење и услове за образовање.

"Спајајући све те изузетно битне ствари за живот сваког човека, сваке породице ми се надамо да ће се њима обезбедити истинска егзистенција која ће опет обезбедити да они остану у земљи и да се интегришу", наводи Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност.

Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче да се без доброг образовања за Роме не може изаћи из зачараног круга сиромаштва.

"Не говорим само о раном изласку из основног образовања него о наставку истог -основно, средње и факултет. Након тога следи могућност да говорим о запошљавању квалитетном запошљавању али услов за све је пре свега квалитетно образовање", објашњава Иванишевић.

Роми су углавном улични чистачи, сакупљачи секундарних сировина или су запослени у услужним делатностима. Једно од могућих решења за поправаљање лошег положаја на тржишту рада, јесте развој ромског предузетништва.