Може ли Национални оквир квалификација олакшати пут до посла?

У претходној години највише нових радних места било је у ИТ сектору, области трговине и финансија, за дипломиране инжењере. За атрактивна места стизало је и по петсто пријава, а очекује се да ће се тај тренд наставити и у наредном периоду.

"Сигурно да ће бити велике понуде послова из области ИТ, на другом месту су послови из области електротехнике и машинства, трговине и продаје, а исто тако и рачуноводство, администрација, финансије", наводи Татјана Видаковић из "Инфостуда".

За бољи положај дипломаца важно је успоставити Национални оквир квалификација, сматрају студенти. На њега се чека десет година, иако факултети пролазе трећи круг акредитације. 

"Просто то је нешто што ми чекамо дуги низ година и никако да се догоди. Сматрамо да је то изузетно значајно како би Универзитет у Београду и будући студенти Универзитета у Београду добили квалитетније образовање и били репрезентативнији на тржишту рада", наглашава Борјан Соковић, студент проректор Универзитета у Београду.

Проректорка Универзитета у Београду, професорка Нада Ковачевић, истиче да често студијски програми имају и опис послова које неко може да ради.

"Оно што је сада ствар струковних већа и привреде, односно пословног сектора, то је да издефинише радна места, систематизацију и квалификацију које неко треба и да то споји са нашим компетенцијама студената - односно оног који сада заврши студијски програм и који може сада да се запошљава", сматра Ковачевићева.

Према речима надлежних, Закон о Националном оквиру квалификација биће у пакету са другим законима из области образовања, који ће се ускоро наћи на јавној расправи, па пред посланицима републичког парламента.