Мали број донора коштане сржи, даваоци најчешће из иностранства

Због једног од најтежих облика дечје леукемије, Елена је месецима после рођења морала да буде у Институту за мајку и дете. На срећу, све се добро завршило. Донатор коштане сржи могла је да буде њена рођена сестра. Tрансплантација је урађена када је Елена имала осам месеци. Интервенција је успела, опоравак је добро ишао, али је и свој први рођендан морала да прослави у болници, у Родитељској кући, која се налази при институту.

"Ми смо иначе провели пет година у том страху, ишчекујући тај 11. фебруар 2016. када су доктори рекли да је дефинитивно здрава. Сада има шест година од трансплантације и Елена је проглашена здравом девојчицом", наводи Ивана Станојловић, Еленина мајка.

У лечењу болести код којих може да помогне трансплантација коштане сржи, некада пацијнет може сам себи да буде давалац, некада су то сродни чланови породице, али за већину људи нада су потенцијални непознати донори. Да би се пронашао одговарајући давалац често се претражују и страни регистари које чине милиони давалаца. На срећу, наша земља је чланица тих светских регистара, јер у нашем и даље нема довољно пријављених грађана.

Када је помогла Елени, Невена је имала само осам година, сада има 15, завршава осми разред, и даље је једна од најмлађих донора коштане сржи, али и велики хуманитарац. Недавно је са породицом у Убу организовала кампању "Давалац коштане сржи-нада која траје!"

"Највише ми је било жао јер су толико дуго били у болници, маму уопште нисам виђала, било ми је много драго када сам сазнала да могу да помогнем сестри", објашњава Невена, Еленина сестра и донор коштане сржи..

После кампање породице Станојловић, у Убу су на десетине грађана постали потенцијални даваоци коштана сржи. Током акције, флајере на којима је писало - "Моја сестра моја нада", "Буди и ти нечија нада", делила је и Елена, која у септембру креће у први разред, али већ сада зна чиме жели да се бави.

"Кад одрастем бићу докторка за децу", истиче Елена.