Деца мигранти похађају наставу у Србији

Игор Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције наводи да деца мигранти похађају наставу у основној и средњој школи.

"Тренутно 14 малолетника из прихватног центра у Крњачи, похађа наставу у основној школи "Бранко Пешић" у Земуну. По један ђак је сео у школске клупе О.Ш "Јован Ристић" и "Раде Драинац", на Палилули, а четворо старијих похађа средњу Пољопривредну школу. Десет малолетника без пратње из центра "Васа Стајић" похађа наставу у О.Ш. "Филип Филиповић" на Вождовцу", рекао је за Танјуг Мишковић.

Према његовим речима укупно четрдесеторо деце из Крњаче је започело формално образовање, а половина њих је или напустила центар или су од школовања одустали.

Раније, док је период задржавања мигранта у Србији био краћи, објаснио је, није било сврхе уврштавати малолетне мигранте у школство управо због њиховог кратког задржавања. Сада ипак, каже, они се задржавају дуже и јавила се потреба да им се пружи адекватно образовање. 

Међутим, из Центра за пружање помоћи тражиоцима азила (АПЦ) подсећају да њихова организација, од почетка функционисања азилног система, 2012. године уписује децу мигранте и тражиоце азила у школе широм Србије. Око четрдесеторо деце похађало је наставу у Боговађи, Бањи Ковиљаччи, Суботици, Тутину, Сјеници.

 Стручни програми обуке просветних радника

"Већина њих није ту остајала дуго, јер су њихове породице напуштале Србију, али за ту децу и краткотрајни боравак међу вршњацима и у школској клупи био је био изузетно важан",објашњава директор АПЦ, Радош Ђуровић.

У овом тренутку, по његовим речима АПЦ, који је и једина организација која има има акредитоване стручне програме обуке просветних радника за образовање ове деце, је поднео и захтеве за упис око 50 деце из Центра за азил у Боговађи у школе на територији општине Лајковац. 

Од друге половине прошле године, и многе друге невладине организације су почеле да се баве пројектима образовања ове деце.

Једна од таквих је и Центар за образовне политике који је пројектом "Подршка образовању ученика миграната на територији Србије", који је уписао управо тих 14 ђака из прихватног центра у Крњачи у земунску основну школу "Бранко Пешић".

Ивана Ценерић из тог центра рекла је за Танјуг да су у Министартву просвете и Комесаријату за избеглице и миграције позитивно одговорили на њихову идеју па је она реализована почетком децембра прошле године.

"Најпре се почело са децом из Крњаче зато што су они под старатељством Центра за социјални рад и њихови старатељи су нам пришли и тражили да се деца упишу", навела је Ценериће. 

Ненад Ћирић, директор школе "Бранко Пешић", објаснио је да су првих десет дана имали само радионице, и нису улазили на наставу.

"Тек 13. јануара, када је прошла фаза прилагођавања, увели смо их у наставу", наводи Ћирић.

 Два часа дневно уче српски

Сада 14 ђака из Крњаче сваки дан долази у школу и два часа дневно уче српски језик, а два часа похађају редовну наставу. На часовима српског, каже, уз помоћ наставника, али и преводиоца Камарана, догађа се права културолошка мешавина.

Два језика не звуче толико различито када се говоре у њиховој школи, а чини се да не само да су ђаци све бољи на путу да науче српски, већ и наставници уз помоћ ђака и Камарана, све више напредују у познању фарсија.

"Ускоро ћемо имати и љубавне проблеме, девојчице се све више заљубљују у нове ђаке", у шали наводи Ћирић.

Објашњава да су ђаци подељени у осам одељења од петог до осмог разреда, тако да их у сваком буде по двоје или троје.

Све предмете, каже, слушају на српском, али уз Камаранову помоћ. А кад раде тестове, листићи су им прилагођени да буде што мање речи.

Књиге за ђаке из Крњаче обезбеђује сама школа, као и прибор за рад, речнике за енглески језик купује Центар за образовне политике, а превоз до школе плаћа УНХЦР.

Иначе, првобитни уговор о плаћању превоза истекао је 28. фебруара, шеф УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је за Танјуг да ће се он сасвим сигурно продужити. Истиче да ће УНХЦР уложити напоре да помогне Србији да што је више могуће те деце упише у школе, али и да оспособи школе да их приме.

"Неки од њих су изгубили неколико година школовања, они имају права и морају да иду у школу и према међународним и српским законима, истиче шеф УНХЦР-а у Србији.

 "Другари из школе ми много помажу"

Хашеми Ахмед који у земунску школу иде већ месец дана, каже да је изузетно захвалан на том програму.

"Захвалан сам што се Србија уопште брине за наше образовање", поручио је он.

Другари из школе му, каже, много помажу, и кад год нешто не разуме, радо објасне. С њима се радо и игра, испричао је Хашеми, а највише воли фудбал.

" Све су то деца која су тражиоци азила и они по Закону о основном образовању и Закону о азилу имају право на основно школовање", закључио је Игор Мишковић који је као и Ценерић најавио подизање капацитета, па се, каже може очекивати да се још неке школе оспособе да могу да спроводе такве програме.