Може ли НСЗ да тражи враћање накнаде?
Националну службу за запошљавање тужило је више од 40 хиљада незапослених, због умањења накнаде. Њих 10 хиљада добило је правоснажне пресуде - на основу којих су добили разлику, али је потом Врховни касациони суд одлучио да је Национална служба била у праву. Шта се дешава с новим тужбама грађана и, с друге стране, може ли Национална служба за запошљавање да тражи враћање накнаде због које је годишње губила око милијарду и 300 милиона динара?
Основни судови у Аранђеловцу, Пријепољу, Нишу и Смедереву, преоптерећени бројем захтева за исплату разлике у накнади, тражили су одлуку Врховног касационог суда како се та разлика обрачунава.
"Методологија обрачуна се врши у односу на бруто зараду. То правно схватање је објављено и оно би требало да буде обавезујуће за све судове", каже Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.
Адвокати тврде да се одлука Врховног касационог суда односи само на накнаде стечене од краја јула 2014, када је измењен Закон о раду. Они коју су накнаду примали пре тог датума, имају право да траже разлику од Националне службе за запошљавање. Рок за застаревање је три године, па тужбе треба да поднесу до краја јула.
"Постоји још неких пет месеци времена да се тужи под условом да су примали мање од 17 хиљада динара, односно да им решење о праву на новчану накнаду није било веће од 24 хиљаде динара. Условно речено то је социјална категорија, то су корисници који су имали најмања примања", каже адвокат Немања Ковачевић.
У Националној служби за запошљавање још нису одлучили да ли ће тражити да им грађани којима су на основу судских пресуда исплатили разлику - врате новац, и на који начин.
"Још увек није донета одлука на који начин ће се евентуално надокнадити штета услед исплата по пресудама које су пресуђене против Националне службе за запошљавање, а одлука ће сигурно бити донета у сарадњи са надлежним државним органима", наводи Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање.
Разлика накнаде око које се хиљаде незапослених још суди, износи до 2.500 динара месечно, кажу адвокати, док у Националној служби за запошљавање тврде да је око хиљаду динара. Иначе, незапослени не плаћају трошкове суђења јер се углавном млађи адвокати који немају уходан посао, исплаћују преко судских трошкова које, опет, плаћа Национална служба запошљавања.
Државна ревизорска институција поднела је тужбе против надлежних који су, нечињењем, нанели велике губитке републичком буџету, али до сада нико није одговарао.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар