Мањак праксе на факултетима, (не) слушају се захтеви тржишта

Ако у ери дигитализације и нових технолошких револуција не држите корак са новим захтевима, опстанка нема – кажу на Машинском факултету, који је последњих година осавременио лабораторије, модернизовао праксу, обучава професоре и уводи нове предмете.

"Нови у тој групи су биомедицинско инжењерство, машинство и информационе технологије, дизајн у машинству, прехрамбено инжењерство итд. Дакле, оно што смо добили као сигнал са тржишта рада да недостаје – ми смо допунили", истиче декан Машинског факултета Радивоје Митровић.

Ипак, има и факултета који су остали у прошлим временима – без праксе, модерних програма и уџбеника.

"Има ових старих професора, који су ту негде четири-пет година до пензије. Они буквално кажу: океј, ево вам књига, а онда ћемо да дођемо до тога да имате завршни испит и да ћу ја вас да питам 600 милиона страна математичке теорије, која вам неће требати сутра ни за шта, али сматрам да ви треба да је знате зато што сам је ја учио", напомиње Борјан Соковић из Савеза студената Београда.

Често се дешава да и студенти са високим просеком нису довољно обучени и стручни да одмах спретно и спремно уђу у свет рада.

"Недовољно се на појединим факултетима, нарочито из области примењених наука, изучавају вештине, било да је реч о комуникационим, аналитичким или о оспособљавању за решавање конкретних проблема", указује Хасан Ханић са Београдске банкарске академије.

Приватни факултети су имали могућност да прилагоде програме савременим захтевима тржишта. Ипак, и ту има проблема.

"Те факултете воде власници који нису из света образовања, постоје предоминантни профитни мотиви, који доводе до тога да се и на време заврши, али уз знатно нижи ниво квалитета", додаје Ханић.

Надлежни најављују и чвршћу везу са послодавцима.

"Да постоје опције које предвиђају да прикупљамо мишљење од послодаваца везано за квалитет наших дипломираних, колико су они задовољни, и да дају неко мишљење о студијским програмима који су у поступку акредитације", напомиње Весна Мандић, помоћница министра просвете за високо образовање.

И пракса улази на велика врата. Она је сада у највећој мери присутна на техничким факултетима, Намера је, међутим, да буде заступљена и на осталима, и то са компетентним менторима, како са факултета тако и из компанија и институција где ће се та пракса обављати.