Завршен списак најзаслужнијих грађана, ордење на Сретење
На Сретење 15. фебруара, поводом Дана дравжности, председник Србије одликоваће заслужне појединце и институције у области културе, медицине, привреде, спорта, науке. Државни орден је симбол заједничке поштовања и захвалности грађана, који се кроз уметнички обликовано одликовање додељује за национални празник.
Подвиг и углед. Појединачни и институционални. Утицај на друштво. То су квалификације којима се завређују државна одликовања.
Српска академија наука и уметности први пут ће, на Сретење, за скоро два века постојања, понети највише одличје. Нису заборављени ни Матица српска, Коларац, Атеље 212, Битеф, али и Школа наивне уметности у Ковачици.
"Не само што је сјајан јубилеј, него САНУ данас чини се добија нову снагу. Школа наивне уметности која је бренд Србије, а истовремено имамо ту дивну компоненту да су у питању људи који представљају србију, а уствари су наше националне мањине. Неки кажу превелики је број одликовања, а ја кажем хвала богу док има оваквих лауреата", каже професор. Сима Аврамовић председник Комисије за одликовања.
Међу лауреатима режисери Здравко Шотра и Лордан Зафрановић. Оне које нас радују спортским медаљама - Ивана Шпановић, Ана Ивановић и Јелена Јанковић. Београђанин Ренато Грбић који је 30-оро спасио самоубиства. Последњи ловац на нацисте Ефраим Зуроф, али и један град.
"Француски град који је примио наше младе ђаке у време Првог светског рата, образовао низ генерација, чак стицајем околности некадашњег проректора Универзитета у Београду, многе који су после представљали велике личности у Србији", рекао је Аврамовић.
Личности и институције надлежној Комсији предлажу државни органи, локална и покрајинска власт, САНУ, удружења и организације. Последња је председникова, потписом на указ о додали одликовања. Историчар Дејан Ристић издваја Сретењски орден.
Историчар Дејан Ристић каже да српска одликовања потичу из прве половине 19. века, из периода раних Обреновића, преузели су их Карађорђевићи и као одликовања Србије као независне државе постојала све до 1918. године.
"Након тога имамо период заједничке државе и југословенска одликовања и фактички тек од 2012. Србија обнавља своју традицију нацоналних одликовања", каже Ристић.
Пет година касније одликовање и за оперске диве, младог виртуоза Немању Радуловића, али и за Здравка Чолића и легендарни Смак.
"Верујем да без обзира на утисак који један део наше јавности има да је можда велики број одликовања, али уколико знамо да она нису постојала скроро 100 година, онда можемо разумети због чега постоји потерба да се сада и ретроактивно искаже хахвалност без обзира на можда поједине случајеве за које ми имамо дилему да ли завређују или не, да огромна већина одликованих су то итекако заслужили", објашњава Ристић.
Број оних који заслуже француску Легију части, коју је основао Наполеон, држи се у строгој тајности, а упућени кажу да се пише са шест цифара.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар