Како препознати дете које је жртва сексуалне експлоатације
Уз трговину оружјем и дрогом, трговина људима је најуноснији бизнис, од којег криминалне групе у свету годишње зарађују између осам и 12 милијарди евра. Само у прошлој години, у Србији је идентификовано 55 жртава трговине људима. У 40 одсто случајева, жртве су биле малолетне особе. Често су они који експлоатишу особе блиске жртви. Из Центра за заштиту жртава трговине људима кажу да се жртва може препознати, нарочито када је реч о деци. Мењају понашање, повлаче се у себе, дају чудне одговоре, а често има и модрице као последице физичког насиља.
Србија је погодно тло за трафикинг, а у Центру за заштиту жртава трговине људима кажу да је неопходно информисати људе о томе да трговина људима у нашој земљи постоји и да смо сви одговорни уколико она дуго траје.
Нарочито забрињава чињеница да су понекад родитељи злоупотребљавали своју децу, као што је случај родитеља из Смедеревске Паланке који су своју петнаестогодишњу ћерку током протекле две године присиљавали на проституцију, а за који је јавност јуче сазнала.
Директорка Центра Сања Кљајић каже за РТС да је необично да сексуална експлоатација траје две година, а да то нико не примети.
"Најчешће околина окреће главу сматрајући да је то ствар породице, да нема могућности да се то реши и да се не треба мешати јер службе неће ништа предузети, те да ће човек само себи створити проблеме", рекла је Кљајићева.
Истичући да је неопходно да се људи обуче како да примете да је неко жртва сексуалног ропства, Кљајићева упозорава да је опоравак жртве бржи што је она краће у ланцу трговине.
Објашњава и који су показатељи да је неко дете жртва трговине људима, и како знати да неко има лоше намере, имајући у виду да децу најчешће сексуално експлоатишу блиске особе.
"Лоше намере се не могу лако препознати. Али, уколико до трговине дође, то се може приметити на детету. Оно мења понашање, те су родитељи ти који такву ствар морају да примете – повлачи се у себе, даје чудне одговоре који звуче као да су научени, а често су приметне и последице физичког насиља, и лош апетит, несаница", рекла је Кљајићева.
То су све, истиче, сигнали за узбуну, и то не само код деце у биолошким породицама већ и код деце у институцијама, хранитељским породицама.
Морамо да научимо службе да могу да примете трговину, да уоче када се деца враћају у институције са предметима које је необично да поседују, а и гардероба коју носе често може да буде показатељ, и то у случају сексуалне експлоатације, рекла је Сања Кљајић.
Додала је да Центар за заштиту жртава трговине људима најбоље сарађује са МУП-ом и системом социјалне заштите и да у највећем броју они пријављују жртве.
Што се тиче медијског извештавања о тој теми, навела је да медији треба да буду сарадници у борби против таквог начина експлоатације, али никако на појединачном примеру.
"Жртва претрпи велику трауму и ми уложимо много напора да је стабилизујемо, а ако процури нека информација и ако неко крене да копа, враћамо се на почетак", рекла је Кљајићева.
Сиромаштво и незапосленост су одличан терен за трговину људима. Међутим, све чешће су жртве и високообразоване особе, као и они из имућних породица, а методе трговаца постају све суптилније.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар