Шта спречава продају и извоз пеглане кобасице?

Чувена пеглана кобасица последњих година све више осваја тржиште Србије и региона. Прави од овчег, козјег и јунећег меса и суши на ветру и промаји, а постала је веома тражени деликатесни производ.

Упркос цени од 3.000 до 3.500 динара за килограм, за пегланом кобасицом влада велико интересовање. Због тога и чуди податак да се ова кобасица не извози, а не може се купити ни у продавницама ван Пирота. Неколико је разлога за то.

Пиротски качкаваљ и ћилим већ имају заштићено географско порекло и њихова производња је стандардизована. Упркос многобројним најавама, пеглана кобасица још увек није заштићена.

"Град Пирот, туристичка организација и све установе су спремне да и материјално подрже израду Елабората о заштити географског порекла имена пиротске пеглане кобасице. Оно што ми чекамо јесте да радна група и министарство заврше Правилник о производњи традиционалних производа, тако да се на неки начин усмеравамо по њему", каже директор ТО Пирот Братислав Златков.

Стручњаци сматрају да ће за неколико година још већи проблем приликом производње пеглане бити недостатак сировине. Наиме, у Пиротском крају број оваца и коза сваке године драстично опада. Од некадашњих 300.000, на Старој планини узгаја се свега 10.000 оваца.

"Најтеже је гајити стоку, треба интензиван рад, тежак рад, прљав рад, 365 дана у години. Нема ту ни празника, ни викенда. Млади људи то неће да раде из тог разлога", објашњава фармер Зоран Ћирић.

Угоститељ Далибор Тошић каже да за сада сировина има довољно, али када се реши један проблем увек дође нови.

"Локална самоуправа и град Пирот кроз субвенције покушавају да задрже опадање броја оваца, али то није довољно. Потребна је једна далеко шира акција и Министарства пољопривреде. Потребни су далеко већи пројекти који би мотивисали младе произвођаче да се баве овчарском производњом", истиче помоћник градоначелника за пољопривреду Горан Поповић.

Пошто се суши на ветру, пеглана може да се припрема искључиво током зиме. За сада су производњу у комори освојили само једна кланица и један угоститељ. Недовољно за масовну и организовану тржишну производњу. Због тога се, још увек, по ову потковицу, која је симбол доброг укуса, мора доћи у Пирот.