Транспаренси интернешнел: Најмање корумпирана Хрватска, највише Приштина

Истраживање Транспаренси итернешнела (ТИ) је показало да су прошлу годину широм света обележили системска корупција и социјална неједнакост које су, оснажујући једна другу, водиле до распрострањеног незадовољства грађана политичким естаблишментом и осигуравања плодног тла за раст популистичких политичара.

Према индексу корупције за 2016. годину, 69 одсто држава, од укупно 176 њих обухваћених истраживањем, налази се испод индекса 50, на лествици од 0 (високо корумпиране) до 100 (државе без корупције).

"На Западном Балкану најмање корумпирана је Хрватска, а највише Косово", пренела је Ал Џазира Балканс.

Хрватска је пласирана на 55. месту, потом је Црна Гора на 64., следе Србија на 72. месту, Босна и Херцеговина (83) Македонија (90), те Косово на 95. месту.

Већина је држава у односу на прошлу годину пала на лествици, јер је Хрватска била на 50. месту, Македонија на 66, Црна Гора на 61, Србија на 71, а Босна и Херцеговина на 76. месту.

У извештају ТИ се наводи да су тзв. Панамски документи показали да је "и даље врло лако богатима и моћнима да експлоатишу непрозирност глобалног финансијског система да би се још више обогатили на штету јавног добра".

Индекс корупције су значајно погоршани у Мађарској и Турској, државама у којим је забележен раст аутократских лидера, док се, с друге стране, у Аргентини у којој је свргнута популистичка влада, ситуација почела да се поправља, указује ТИ.

Најмање корупције има у Данској и на Новом Зеланду. Обе државе имају индекс корупције 90. Прате их Финска и Шведска, док је најгоре пласирана Сомалија на 176. месту са индексом 10.

Иако нема државе која је у потпуности лишена корупције, државе које су најчистије од корупције имају отворене владе, слободу медија, висок степен грађанских слобода и независне правосудне системе.

Десету годину узастопно Сомалија је најкорумпиранија држава на свету по индексу перцепције корупције, а следе је Јужни Судан, Северна Кореја и Сирија.

Према писању портала Индекс, перцепција корупције у Хрватској и Мађарској толико је висока да су обе земље пале по глобалном рејтингу у поређењу са претходном годином.

Карл Долан, први човек ТИ изјавио је да су тиме Хрватска и Мађарска постале “нова лица корупције у Европи”.

Доланови коментари објављени су на блогу ТИ након што је објављено годишње истраживање те организације, пренео је Еуобсервер.

Истраживање је показало, наводи Индекс да су се Хрватска и Мађарска придружиле најкорумпиранијим земљама Европе - Бугарској, Грчкој, Италији и Румунији.

Међу земљама Европске уније најгору оцену добила је Бугарска (41), а следе је Грчка (44), Италија (47), Румунија (48), Мађарска (48) и Хрватска (49).

За пораст перцепције корупције у Хрватској и Мађарској, Долан је окривио удар на цивилно друштво и остале независне институције у те две земље.

Долан је такође оптужио челнике Европске уније да занемарују проблем корупције због приоритетних проблема као што су тероризам и избегличка криза.

У односу на државе регије највише су напредовале Косово и Албанија за три бода, Србија за два, а Босна и Херцеговина, Црна Гора и Словенија за један бод.

Хрватска је пала за два бода, а Македонија за пет бодова. Словенија сада има 61 бод, Хрватска 49, Црна Гора 45, Србија 42, Босна и Херцеговина и Албанија 39, Македонија 37, а Косово 36 бодова.

Босна и Херцеговина се налази на 83. месту од 176 земаља у којима је истраживана перцепција корупције у прошлој години.

Босански медији су пренели да је основно жариште у БиХ политичка корупција те корупција у правосудним институцијама, с посебним нагласком на тужилаштва.

Корупција је, како се наводи, најизраженија кроз процес јавнх набавки и контролу над јавним предузећима, које одузму највише новца, а тај новац најчешће буде преусмерен за финансирање политичких странака.

Из ТИ истичу да не може бити напретка у реформским процесима, посебно у спровођењу реформске агенде, све док је индекс перцепције корупције овако висок. Јако је мало институција које нису захваћене корупцијом, истичу, и додају да се све мамје поштују и људска права.

Како каже Срђан Благовчанин, директор Транпаренсија за БиХ, у БиХ све више се има привид борбе против корупције него суштинска борба која би донела конкретне резултате.