Србији потребно 40 милиона долара за помоћ у мигрантској кризи

План за Србију за 2017. годину део је регионалног плана одговора на избегличку и мигрантску кризу који укључује и Турску, Грчку и Македонију, а потенцијалним међународним донаторима представљен је 17. јануара у Женеви.

Циљ Плана за Србију, који је урађен у сарадњи са Владом Србије и у складу је са њеним Планом реаговања на повећан број миграната, јесте да допуни и оснажи напоре владе у обезбеђивању безбедног приступа азилу и заштити избеглица и миграната.

Шефица Службе за координацију на терену УНХЦР-а у Србији Франческа Бонели рекла је на конференцији за новинаре да план за Србију подразумева заштиту, храну, смештај, непрехрамбене артикле, транспорт, логистику и санитарне услове, здравствену заштиту и исхрану, као и подршку локалним заједницама.

"Мигранти и избеглице су у Србији у стабилној ситуацији. План треба да одговори потребама миграната и избеглица и на свеобухватан начин. Не смемо да оставимо Србију саму", рекла је Бонели и додала да је Влади Србији потребна подршка како би обезбедила дугорочну помоћ за мигранте и избеглице.

Наводећи да је план прошле седмице представљен донаторима у Србији, шефица Канцеларије ИОМ у Србији Лидија Марковић рекла је да је, поред олакшавања координације са донаторима, циљ плана да операционализује системски оквир за збрињавање избеглица и миграната у 17 центара у Србији.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић нагласио је да за Србију "балканска рута" није затворена, јер је ситуација иста као и на врхунцу мигрантске кризе с озбиром да Србија свакодневно и даље брине о око 7.500 миграната и избеглица.

"Обавезе су исте као да је рута отворена", истакао Иванишевић и навео да је Србија заједно са разним агенција УН и невладиним организацијама учинила све и показала на најбољи начин како се брине о мигрантима и избеглицама.

Порука да Србија није сама је веома важна, сматра Иванишевић и додаје да брига о мигрантима не сме бити на уштрб локалне зајединце, те да је донаторска помоћ важна, јер Србија нема буџет намењен мигрантима.

Наводећи да не могу сви мигранти да буду смештени у Београду, Иванишевић је позвао невладине организације да не пружају помоћ мигрантима у баракама и парковима у којима бораве не дуже од 15 дана, већ да то чине у прихватним центрима у координацији са Комесаријатом за избеглице и миграције.

"Никоме нисмо забранили да ради. Реч је о молби невладиним организацијама да се укључе у систем помоћи у прихватним центрима", закључио је Иванишевић наводећи да је сарадња државе са невладиним организацијама изврсна.