Јанковићева: Однос функционера према дискриминацији далеко од идеалног

"Имате, с времена на време, изјаве недопустиве носиоцима јавне фукнције. Мислим да би они требало да помисле и на негативне последице када кажу тако нешто, али је пре неколико година ипак било горе. Далеко је од идеалног стања, али је ипак мало боље", рекла је Јанковићева одговарајући на питање да ли планира неке мере којима би била спречена дискриминација ЛГБТ особа у Скупштини Србије.

Повереница која је у интервјуу за агенцију Бета одговарала на питања корисника друштвених мрежа, истакла је да не може директно да утиче на посланике Скупштине Србије, јер они имају посланички имунитет, али да је прошле године упутила допис председници Супштине Маји Гојковић у којем је указала на проблеме и на неке облике дискриминације и говора мржње у Скупштини.

Јанковићева је навела и да се Гојковићева сагласила са тим дописом и потребом за успостављање етичког кодекса Скупштине Србије, и тај предлог дала на разматрање матичним одборима, али да због априлских избора није дошло израде кодекса.

На питање о томе "да ли су жене само украс у политици", повереница је рекла да тако нешто не би рекла, али да сматра да у политици нема довољно жена.

"Број жена је већи него пре десет година. Чини се можда да је број много већи када упоредимо, али је далеко од могућег учешћа. Мало је председница општина, градоначелница, мало је жена на нивоу локалне власти, и у самој Влади би их могло бити више, у Скупштини јесте испуњена квота", оценила је Јанковићева и додала да не види зашто би био проблем да жена постане председница државе.

Упитана о томе да ли дискриминацију представља то када у неком конкурсу за запошљавање пише колико година треба да има кандидат, или којег пола треба да буде, повереница је рекла да таква лична својства могу да се наведу у конкурсу само ако су одлучујућа за обављање неког посла - каква је безбедност, али да су такви случајеви веома ретки, а да су у осталим случајевима такви конкурси недопустиви.

"То су углавном ретке ситуације. Чешћи су случајеви када се траже медицинске сестре до 35 година, јер оне су млађе и могу да потрче - то су обично објашњења. Тако су изгледала образложења: 'Нисмо имали намеру да дискриминишемо, већ смо мислили да ће брже обављати посао', али то су недопустиве ситуације", истакла је Јанковићева.

Предрасуде и даље јаке

Навела је да су предрасуде и даље јаке да нечија националност утиче на обављање неког посла, и указала да у том погледу и даље има дискриминације.

"Реците некоме да ће се Ром негде појавити, то ће изазвати беспотребну реакцију", навела је повереница.

Нагласила је да, по закону о забрани дискриминације, није могуће покретати поступак по службеној дужности, већ искључиво покреће по притужби грађана.

Упитана да ли је дискриминација то да послодавац током разговора о запошљавању пита кандидаткињу или кандидата да ли има или да ли планира породицу, Јанковићева је рекла да то не мора нужно да значи дискриминацију, јер послодавац може да запосли кандидата и ако позитивно одговори, али да јесте дискриминација ако кандидата одбаци само јер је позитивно одговорио на то питање.

"Таква питања су непотребна у разговору о запошљавању", оценила је повереница.

На питање сa Твитера "Како до информативне равноправности?" Јанковићева је рекла да данас ко жели да буде информисан, може то и да буде.

Одговарајући на питање у вези са олакшицама које ромска национлна мањина има приликом бодовања за упис у жељене школе, као и о примерима да се због тога као Роми декларишу и они који то нису, повереница је најавила да ће се идуће године одржати посебна конференција о теми "Афирмативне мере и њихова злоупотреба".