Стари људи на селу запостављени и заборављени

Више од четири хиљаде сеоских насеља броји Србија. У стотину села живи мање од десет људи. У протеклих пет година у емисији "Задња кућа, Србија" осликана је демографска слика старих на селу. Околина Димитровграда означена је као једна од накритичнијих по броју мештана и по условима за живот. Село Сенокос, некада развијено, сада без телефона, школе, Дома културе, а превоз до града иде два пута недељно.

"Село је имало 12.000 оваца. Сада стоке нема, млекара је празна, Дом културе такође. Продавница нема. Људи се за потрепштине сналазе тако што им их доносе деца из града", рекао је мештанин села у емисији "Задња кућа, Србија".

Међу испитанима, струју нема три одсто домаћинстава. Земљани под има свака трећа кућа. Више од половине испитаних има купатило, али тек сваки седми има текућу воду. Истраживање о старима на селу указује да се осећају дискриминисано не само због година већ и због третмана.

"Истичу потребу за финансијским оснаживањем, али и потребу за већом доступношћу здравствене заштите, више услуга из области социјалне заштите. Често истичу проблем усамљености и посебно недостајење деце, уколико их имају. Мада је истраживање показало да многи немају деце", наводи Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

У последњој деценији у око 500 села није било посла за бабице. Податак да је у јужној и источној Србији сваки четврти становник у сеоском насељу старији од 64 године за демографе је јасан сигнал да је потребно радити на подмлађивању. Верује се да би то старијима олакшало живот.

"Даје се сигнал не само онима који имају предузетнички потенцијал него и онима који имају жељу да се врате коренима, али не у традиционалном облику, од пре сто година како је у највећем делу централне Србије, него неком модерном облику", објашњава Владимир Никитовић, демограф Института друштвених наука.

Неке локалне самоуправе у Србији на конкурсима дају новац за куповину куће на селу. У региону Европе приближно четвртина становништа живи у руралним областима.