Ко је крив за деценијско пропадање државне и друштвене имовине?

Зграда "Југоекспорта", заштићена као споменик културе, продата је из 19. покушаја. Повериоци и стечајни управници деценију и по нису одустајали од првобитне процене да објекат од 5. 500 квадратних метара, на пет спратова, са подрумом и гаражом, вреди 48,5 милиона евра. Та цена била је актуелна све до 2015. године, а зграда је, на лицитацијама, могла да се купи за упола цене, али није било ниједног заинтересованог, све до јуче.

"Разлози за те неуспехе могли би да буду вишеструки – да ли је то била незаинтересованост купаца за нерезиденцијалне објекте или је била у питању висока цена", каже Јелена Белосавић Секуловски, повереник Агенције за лиценцирање стечајних управника. 

Проценитељи сматрају да је продаја зграде требало другачије да се оглашава.

"Да ли маркетинг једног великог комерцијалног објекта у центру града може да се обави на тај начин што ће се објавити једном или двократно у неким дневним новинама на трећини стране. Ако погледате сада како послују код нас агенције за некретнине. Оне чак и станове објављују на српском и енглеском језику са прелепим сликама, а то се шаље и на портале и доступно је и странцима", каже Данијела Илић из Националног удружења проценитеља Србије.

У Мрежи за реституцију тврде да је зграда "Југоекспорта" 10 година пропадала и била канцеларија тек двојице стечајних управника. И то, кажу, није усамљен случај.

"Када не водите низ година рачуна и када се премањој понашате као према Алајбеговој слами и када сте неодговорни према друштвеној и државној својини и када је доведете до девастације као што имате пример зграде Беобанке. То се не може оправдати драстичним умањењем вредности него раније, а посебно цене попут зграде 'Југоекспорта' где је фактор цене локација", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Експерт за улагања у некретнине Симо Стокић сматра да надлежни органи морају под хитно да провере ту лицитацију и целу процедуру продаје тог објекта. Треба и да се утврди зашто исти објекат није рентиран за последњих 10 година, јер би повериоци могли да с е намире од силне закупнине", напомиње Стокић.

Из привредног суда добили смо писмени одговор. Одбор поверилаца упутио је, кажу, приговор на продају, тврдећи да је цена мала, као и да нису усклађене укњижена и реална квадратура. Међутим, то не одлаже продају, а о приговору одлучује стечајни судија.