Мигрантска криза обележиће прву половину 21.века

Директор Канцеларије УНХЦР-а Ханс Фридрих Шодер указао је да велики број избеглица у Србију данас долази из Ирака, Авганистана и Сирије, из земаља које, каже, све више "производе" избеглице.

Како је додао, избеглице које долазе из Авганистана и Ирака требало би да буду враћене у земље порекла.

Он је указао и да је приметно да је више мушкараца него пре годину дана, као и да је велики број деце миграната којима је потребна посебна пажња.

Избеглице, подвукао је, нису терористи, јер се терористи не крећу рутом којом иду избеглице, јер је ту лакше бити откривен.

Шодер је, ипак указао, да је потребно да се направи разлику између избеглица и економских миграната, односно људи којима је заиста потребна заштита, и оних које треба вратити кући.

"Многе од избеглица су под траумом, а кријумчари их додатно угоржавају", рекао је Шодер.

Директор београдске канцеларије Уницефа Мишел Сен Ло указао је да скоро 40 процената избеглица чине деца, објаснивши да постоје две категорије те деце - она која су у породицама, као и она која су дошла без њих, са групом пријатеља или су прокријумчарена са другим породицама.

Како каже, мало их је смештено по центрима, где би требало да буду, и већина се налази на другим местима, како би што пре прешла границу, што је проблем.

Зато Србија, сматра Сен Ло мора да доноси храбре одлуке за добробит деце.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић истакла је да мигрантска криза не траје само две године, већ постоји дуго, и није почела само балканском рутом.

Према њеним речима дуго година велики број људи губи живот прелазећи морем ка Европи, а прве на удару нашле су се Италија, Шпанија, Грчка.

Јоксимовићева је оценила да ће мигрантска криза обележити прву половину 21.века, и да ћемо се овом темом бавити убудуће много више и конкретније.

Регион као партнер ЕУ у решавању кризе

Каже да је због мигрантске кризе, доведена у питање једна од основних вредности Уније - слобода кретања. Када је реч о западном Балкану, Јоксимовићева каже да је регион, по први пут, успео да се постави као партнер ЕУ у решавању кризе.

Истовремено је критиковала да је ЕУ у ресавању мигрантске кризе очигледно спремна да прихвати демократске дефиците и опрости све што се дешава у Турској.

Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је да више немамо ситуацију као 2015.године, када су мигранти само пролазили кроз нашу земљу, већ сада остају дуже.

"Мађарска граница је затворена, нема више одлива, а људи улазе са Косова и Македоније", објаснио је Ђуровић.

Он је рекао да је и проблем што је само мали број кријумчара људи осуђен, јер је велики изазов осудити их. Критиковао је да је тешко ући у било какав поступак добијања азила у Србији, додајући да многи не могу да приступе азилу јер полиција нема капацитета ни да изда формуларе о намерама за азил.

Такође је истакао да је неопходно да се мигрантима баве људи који су за то обучени, и да је проблем што више службеници немају хумани однос какав су имали прошле године.

Гордан Пауновић из "Инфо парка" указао је да иза железничке станице имамо највећи неформални избеглички камп, где је око 1. 750 људи смештено у магацину у нехуманим условима.

"Србија се, према његовим речима обавезала да прими 6. 000 људи, па је места за нове људе веома јако мало", каже Пауновић.

Упозорио је да може да се догоди нови Идомени или Кале у центру Београда, као и да ће број људи који су ван система само расти, а да држава неће моћи да се бави тим проблемом.