Још нема одговорних за објављивање података грађана Србије

На обећаних 1.000 евра рачунали су сви грађани који су остварили право на бесплатне акције јавних предузећа 2008. године, али не и на то да ће њихови лични подаци, које су тада давали о себи, бити доступни било коме ко је 2014. имао интернет, на било ком крају света.

Име, презиме, име једног родитеља, матични број, стање о акцијама, подаци су који су били у фајлу на сајту Агенције за приватизацију, а та база требало је да послужи да се сваки грађанин информише само о својим акцијама. Ипак, скоро пет милиона и двеста хиљада матичних бројева грађана наш саговорник, који ради у једној фоднацији за заштиту грађанских права, запазио је на друштвеним мрежама.

"Гугл је приступио том документу, индексовао га што значи да су наши подаци у том тренутку и још неко време били у гугл претрази, они јесу и сада сви на неком гугл серверу и јесу по ко зна чијим рачунарима и ко зна за колико се та база данас продаје на црном тржишту. Ово је једна од највећих повреда личних права у историји Србије, њене последице ће се тек видети", упозораваЂорђе Кривокапић из Фондације "Шер".

Чим је о томе обавештен, Повереник за заштиту података о личности извршио је надзор у Агенцији за приватизацију и утврдио да су током готово целе 2014. на њеном сајту корисницима били доступни сви подаци из фајла. Поднео је захтев за покретање прекршајног поступка против Агенције и две директорке. Истовремено, Агенција је поднела кривичну пријаву против НН лица.

"Они су у својој кривичној пријави тврдили да је у питању хакерски напад, односно рачунарска саботажа, с друге стране, Повереник сумња у такав исход имајући у виду да сматрамо да је у питању или нехат или умишљај запосленог у Агенцији за приватизацију. Сам прекршајни поступак је пред застарелошћу. И поред више обраћања Вишем јавном тужилаштву у Београду никакав одговор до данас нисмо добили", каже Златко Петровић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

У међувремену, Агенција за приватизацију је престала да постоји.

"У Вишем јавном тужилаштву у Београду одговарају да се у Одељењу за високотехнолошки криминал води поступак против НН лица због постојања основа сумње да је извршио кривично дело Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података.

Не би требало да чуди чак ни то да још годинама чекамо на одговор надлежних ко је и с којом намером починио то кривично дело, каже криминолог с којим смо разговарали.

"Наше Тужилаштво у овој сфери сајбер криминалитета и нема баш неког искуства што није чудно јер је то сасвим нова врста криминалних испољавања, а ако томе додате и несналажење у тој тужилачкој истрази укупног тужилаштва, онда је слика потпунија", наводи криминолог Златко Николић.

Осим датума рођења, преко јединственог матичног броја може се доћи и до других личних података који не би смели да буду јавни, упозоравају стручњаци.