Кусовац: Италијани траже слике које су легално продали

Кусовац истиче да су италијанске власти склоне таквим марифетлуцима јер није први пут да потражују нешто што су легално продали.

"Апсолутно је познат пут тих слика од Италије до трезора Народног музеја у Београду. У време хаоса Другог светског рата, нацистички злочинац Херман Геринг је купио слике Тицијана, Тинторета и Карпача. Напомињем да их је купио за новац или злато, а не присвојио или отео. На крају Другог светског рата те слике су пале у руке савезника", каже Кусовац.

Према његовим речима, на сцену потом ступа Анте Топић Мимара који је од нових југословенских власти био задужен да преговара око ратне одштете уметничким делима.

"Тај Мимара је био познат као фалсификатор и преварант и он са савезницима није само испреговарао уметничка дела, у овом случају слике, већ и извесну количину злата и сребра. Део слика које је тадашња Југославија добила као ратну репарацију била је пренета у галерије у Загребу и Љубљани, а део је завршио у Народном музеју у Београду", каже Кусовац.

Напомиње да је најгоре од свега што су дела из колекције Народног музеја 2004. и 2005. године изложена у Болоњи и Барију у оквиру изложбе "Од Карпаћа до Каналета, италијанско уметничко благо из Народног музеја у Београду".

"Зашто тада нису тражили наводно своје уметнине то нико не зна. Не би ме чудило да Европска Унија постави услов Србији да не може да уђе у Европску унију ако не пристане да врати слике које је Италија за време Другог светског рата легално продала", приметио је Кусовац.

Подсећамо да је италијанска штампа даље наводила да су на пролеће ове године помоћник главног тужиоца Валтер Ђованини и јавни тужилац Роберто Черони директно у Министарству спољних послова у Београду поставили захтев нашим правосудним органима да се слике врате.

Наводи се да се ради о делима од непроцењиве вредности, а за сада је познато да се међу траженим сликама налазе Тицијанов "Портрет краљице Кристине од Данске" и Тинторетова "Богородица са дететом и дародавцем".

"Није добијен никакав званични захтев"  

Из Народног музеја послали су допис Танјугу у којем кажу да су изненађени новинским написима у којима се преносе непроверене информације преузете од иностране новинске агенције и инсинуира постојање званичног захтева италијанског тужилаштва поводом дела италијанских уметника из збирки Народног музеја у Београду.

"Овом приликом желели бисмо да нагласимо да су сва уметничка дела у збиркама Народног музеја законито власништво Републике Србије и о њима се музеј стара на високопрофесионалан начин, поштујући све савремене музеолошке стандарде и стручну етику", кажу у Музеју.

Када је реч о наводном захтеву италијанског тужилаштва о којем говори агенцијска вест, из Народног музеја напомињу да нису добили никакав званични захтев италијанског тужилаштва поводом осам слика италијанских мајстора Тицијана, Тинторета и Карпача, а које се према медијским написима налазе у Народном музеју, нити је до Народног музеја у Београду дошла информација о наводној посети помоћника главног тужиоца и јавног тужиоца Министарству спољних послова Италије а у вези с наводним захтевом српским правосудним органима.

У збиркама Народног музеја, подсећају у тој институцији, чува се велики број дела италијанских уметника, а сва дела италијанске колекције публикована су у Каталогу збирке стране уметности 1: Италијанско сликарство од 14. до 18. века из Народног музеја у Београду аутора Р. Д. Амико, Т. Бошњак, Д. Прерадовић публикованом 2004. године на српском и италијанском језику.

У допису музеја достављеном медијима наводи се и да су дела италијанских уметника била излагана на могобројним изложбама које је Народни музеја приређивао како у земљи тако и у иностранству.

Помињу се тако изложбе – Од Карпача до Каналета, ризнице италијанске уметности из Народног музеја у Београду реализована у Националној пинакотеци у Болоњи у периоду од 27. новембар 2004. до 13. фебруар 2005. године и у Кастело Звево у Барију у периоду од 2. март до 24. април 2005. године.

Такође, наводе се изложба "Посланици хуманизма", "Ризница италијанског сликарства" из Народног музеја у Београду на којој су била изложена дела италијанских уметника, а која је реализована и у Уметничком музеју Тампере у Финској у периоду од 13. маја до 2. октобра 2005. године.

Београдска публика је дела италијанских уметника имала прилику да види на изложби "Класици италијанске уметности – од Паола Венецијана до Франческа Гвардија"  у атријуму Народног музеја, оног истог музеја који је у том тренутку према новинским написима био затворен, у периоду од 22. децембра 2005. до 10. фебруара 2006. године.

Уколико се у будућности појави било какав званичан захтев италијанских државних органа у вези са делима која су предмет агенцијске вести Народни музеј ће у сарадњи са Министарством културе и информисања и другим државним органима учинити све како би се пронашли одговори и превазишле постојеће недоумице, наводе у допису из Народног музеја.