ФХП: Решавање наслеђа сукоба предуслов за стабилност

Крстићева је навела да од почетка процесуирања ратних злочина у Србији, пре 13 година до сада, постоји око педесетак правоснажно осуђених за почињене ратне злочине.

На панелу "Ко пројектује и шта на Западном Балкану" на Међународној конференцији у оквиру недеље НАТО-а Крстићева је истакла да није дошло до институционалних реформи.

Говорећи о такозваном конфликтном потенцијалу, Крстићева напомиње да су постојали неки механизми у Србији и региону да се он ублажи, који су давали илузију да су конфликти превазиђени, али сматра, није урађено довољно.

"Када имамо више стотина хиљада жртава, када имамо више десетина хиљада несталих, велика материјална разарања, велики број починилаца који живе са нама, ми на све то морамо да одговоримо једним стратешким приступом који подразумева процесуирање одговорних од врха до дна", истакла је Крстићева.

Додала је да је потребно да се утврди истина, да се створи једно друштвено памћење у односу на злочине, да се зна где су нестали, где су масовне гробнице, а у контексту безбедности важно је да се из институција искључе сви који су учествовали или на неки начин били у вези са почињеним злочинима.

Оцењује да је створено уверење у јавности о некажњивости за почињене ратне злочинце и оценила да судски процеси дају искривљену слику о томе шта се догодило на просторима БиХ, Хрватске и Косову.

Немања Стјепановић из ФХП каже да имамо нерешене односе међу народима бивше Југославије, а такође да "власти чине они који су на овај или онај начин повезани са ратовима", па им није циљ да се о томе говори и да се за то суди, а са треће стране имамо млак притисак међународне заједнице.

Када је реч о Сребреници, Стјепановић каже да постоје две врсте отпора, а то је да се не спомене геноцид, а други је улога Србије у рату у БиХ.

"Битно је да се о томе што мање прича и то је пут којим идемо у будућности, без осврта на прошлост. Мислим да је то врло лош пут", рекао је Стјепановић.

Крстићева каже да се манипулише бројем жртава НАТО бомбардовања и да се 24. марта када се о томе говори тај број креће од 1.200 до 4.000 и да према проценама владе тај број износи 2.500.

Поновила је тврдње ФХП-а да је од последица НАТО бомбардовања 758 људи убијено.

На скупу је примећено да су Србија и Хрватска сагласне по питању решавања ситуације у БиХ и да се после референдума у РС вратио термин Херцег Босне.