Ужичке дрвене куће, повратак здравом животу

Пилану је наследио од оца, а Радисава Костића ће наследити његов син. Дрва је све мање, па су породични посао прилагодили захтевима тржишта, где су дрвене куће све траженије.

"Па шта, кад могу Американци, могу и Срби, што да не. Људи су видели да је у томе здравље и здрав живот. Све више се окрећу здравој градњи", каже Радисав Костић, градитељ дрвених кућа. 

А повратак здравом животу отвара и радна места. Радивоје Тошић је из Мокре Горе у Гајеве дошао привремено, на три месеца. Међутим, због посла се код Костића задржао пет година и сада живи у селу успешних пољопривредника и привредника.

"И доста има приватника који раде овако. Неко се бави израдом кућа од трупаца, неко прерадом дрвета, неко је у пилани. Има зараде и кад би било више приватника на селу, можда би села чак и оживела", каже Радивоје Тошић, градитељ дрвених кућа.

Будућност села зависи и од комшијске слоге, каква влада у гајевачких 60 домаћинстава.

"Све је се то женило и удало у томе селу, па је тешко пронаћи ко је коме шта. Све је то нека својта, фамилија. Можда је и то разлог што се ми овако добро слажемо и уклапамо", каже Алекса Костић, житељ Гајева.

Срећко Милосављевић, житељ Гајева, каже да је већина младих која је рођена у селу ту остала да живи, нико није напустио село да би отишао у град.

Уз чист планински ваздух и здраву воду, житељи Гајева сматрају да имају чврсте адуте да обрну смер миграција.