Управа царина: Кријумчарења меса најчешћа на југу Србије

Углавном се радило о месу из робних резерви, које је на КиМ ушло преко Албаније и Македоније, а било је намењено "сивом тржишту", односно препродаји на пијацама и бувљацима, кажу у Управи царина.

У тој институцији, наводе међутим, да нису приметили да се та појава у последње време, догађа учесталије него раније.

Најсвежији пример догодио се пре неколико дана када су цариници у склопу мера појачане контроле промета меса у Врању спречили три покушаја кријумчарења и одузели готово тону дубоко замрзнуте пилетине пореклом из САД и Бразила.

Иста особа три пута је покушала да кријумчари месо.

У Управи царина кажу да то јесте необично, али да ипак није немогуће.

"То су особе које се тиме баве у одређеном периоду док им то доноси очекивани профит. Оно што је нама као служби значајно је да је случај заплене готово тоне замрзнуте пилетине у Врању резултат мера појачане контроле промета меса које смо најавили пре неколико дана", кажу у Управи.

Када је реч о храни, односно намирницама биљног и животињског порекла, у поступку редовног увоза је обавезна контрола граничне ветеринарске и фито-санитарне инспекције, јер без прописане исправе о исправности коју оне издају ни месо, а ни друге намирнице намењене људској исхрани не могу да уђу у земљу.

Како објашњавају у управи, не постоји категорија ''нелегално увезене'' робе, већ уколико је ''нелегална'', роба, то значи да је заправо прокријумчарена.

"За такву робу нису плаћене дажбине и њу не прати документација која би била гарант њене здравствене исправности. То значи да не може да се деси да нешто што се легално увози преко за то одређених граничних прелаза ''прође'' без контроле и комплетне пратеће документације", објашњавају у Управи царина.

Што се тиче даље процедуре, уколико царински службеници открију кријумчарено месо, било на прелазу или у дубини територије, они га одузимају и предају инспекторима Управе за ветерину.

Потом инспектори углавном налажу уништење таквог меса или уколико установе да је још увек за употребу, упућују га у Зоолошке вртове за исхрану животиња.

Против особе која је покушала да кријумчари било коју робу покреће се прекршајни поступак, чији је исход најчешће новчана казна и истовремено заштитна мера одузимања робе.

Уколико се, ипак догоди да иста особа више пута буде "ухваћена" у прекршају, следе озбиљније санкције- полиција покреће и кривични поступак.

Такав пример казне је управо случај кријумчарења меса у Врању.

Како кажу у Управи царина, до сада се испоставило да се кријумчарењем баве управо они који не воде много рачуна о томе какве последице то може изазвати него се превасходно руководе тиме колико то новца доноси.