Јанковић: Свако се на неки начин осећа жртвом
Највеће питање међу људима у савременом друштву је ко је већа, а ко мања жртва, али се свако на неки начин осећа жртвом рекао је заштитник грађана Саша Јанковић на отварању седме конференције Виктимолошког друштва Србије додајући да се му се сваке године обрати 20.000 људи због неког проблема.
Саша Јанковић је рекао да је у нашем друштву, када се говори о насиљу, највеће питање међу људима ко је већа а ко мања жртва, али да се свако на неки начин осећа жртвом.
"Када погледамо теме састанка безбедност и виктимизација, избеглице, помоћ и подршка жртвама криминалитета из перспективе из које гледам, а то је перспектива у којој ми се 20.000 људи сваке године обрати због неког проблема, у нашим друштвима највеће питање међу људима ко је већа а ко мања жртва", рекао је Јанковић.
Истиче да у таквој ситуацији треба разлучити границе, начине, помоћи и не изгубити ширу слику због детаља је велики изазов.
"Без вашег стручног погледа на ове проблеме, без вашег стручног осврта на начин на које се наше друштво бори са овим изазовима бојим се да ћемо још дуго каскати не корак, већ десет, петнаест, иза догађања", рекао је Јанковић.
Навео је да би због тога желео да сваке наредне конференције буде у ситуацији да каже да се стратешке, оперативне и тактичке одлуке у нашим друштвима, државама, доносе не ад хок и да се стратегије и акциони планови не заснивају на административним критеријумима шта је лакше урадити већ на резултатима, налазима, прогнозама, предлозима и увидима које стручни људи имају, знају и желе да понуде.
"На држави је пре свих да резултате вашег рада спроводе у живот", закључио је Јанковић додајући да људи који се баве жртвама и њиховим проблемима раде сваки дан у друштвима у којима живимо.
Председник Европског удружења за криминологију Горазд Мешко рекао је да учење виктимологије и рад на том подручију доприноси квалитету живљења, нарочито људима који су у петошкоћама.
Оцењујући да је тешко у садашње време наћи људе који се жртвују за друге, истакао је да за те делатности треба пуно добре воље, знања, енергије и активизма, а на другој страни и мало науке.
"Када радимо срцем обично смо емоционални, а треба нам и рационалности", рекао је Мешко.
Наводећи да људи данас нису солидарни и велики пријатељи те да се сви такмиче за неке вредности, истакао је да људи који издвају своје време за рад са жртвама, са онима који су на рубу нашег друштву, чине часно дело.
Председник Виктимолошког друштва Србије Слободан Савић рекао је да конференција има за циљ да окупи стручњаке који се из перспективе различитих дисциплина, теоријски и практично, баве правима жртава и пружањем помоћи и заштите жртвама криминалитета, кршења људских права и других видова страдања и омогући свеобухватну размену искустава и знања.
Према његовим речима, у оквиру главне теме конференције, посебна пажња биће посвећена изазовима друштвеног реаговања и заштите жртава у контексту савремених безбедносних ризика, претњи и изазова, посебно везано за актуелну мигрантску и избегличку кризу, екстремно насиље, тероризам и организовани криминалитет.
Конференција је окупила око сто учесника из земаља региона, западне, централне и јужне Европе, као и из Израела, САД и Канаде.
Виктимолошко друштво уручило је и награде за 2016. годину, па је тако награда за допринос унапређењу права жртава додељена декану и редовном професору Факултета за безбедност универзитета "Св. Климент Охридски" у Скопљу.
Награда за допринос развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу ратом и ратним злочинима "Трећи пут" додељена је НВО Нова визија из Пријепоља, док је награда за талентованог младог истраживача уручена дефектолошкињама Дани Ивовић, Александри Јовановић и Јелени Цветановић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар