Љајић: Брз интернет за свако домаћинство до 2020. године

Отварајући овогодишњу регионалну конференцију о информационим и комуникационим технологијама "Телфор 2016", Расим Љајић је указао на значај тог сектора рекавши да ће Европска унија до 2020. уложити додатних 20 милијарди евра у развој дигиталних технологија и информационих мрежа.

Када је реч о употреби ИТ технологија у Србији постоји константан благи раст, па је тако број домаћинстава која поседују рачунар достигао 65 одсто, оних која имају интернет прикључак 64 одсто, а прикључак за брз интернет 58 одсто.

"У Србији интернет свакодневно користи 3,1 милион становника, што је за 150.000 више него прошле године и по глобалним листама Србија се у овом сектору налази на око 50. места", рекао је Љајић.

Поручио је да то није довољно, јер постоји потенцијал за раст.

"Наш основни циљ је успостављање широкопојасне телекомуникационе мреже. Тај циљ је изнет у реформском програму Владе и то је једна од кључних мера. Желимо да до 2020. свако домаћинство има приступ брзом интернету", рекао је Љајић.

Министар је додао да то није лако оствариво, али да је могуће уз помоћ ИТ заједнице и привреде.

"То је исто било пре 50-60 година када је постојала потреба људи да имају телевизију. Данас људи имају потребу и жељу да имају интернет", рекао је Љајић.

Констатовао је да је ИТ сектор највише одолевао глобалној финансијској кризи и додао да, као сведоци четврте индустријске револуције, морамо да ухватимо корак са светом, како не бисмо били неми посматрачи као безброј пута у прошлости.

"Ми у овој области не стојимо толико лоше, као неким другим привредним гранама. Учешће овог сектора у домаћем БДП-у је око 4,7 одсто, док се у осталим државама оно креће од 1,5 до шест одсто", рекао је Љајић.

До краја године два нова виртуелна мобилна оператера 

Министар је најавио долазак, до краја године, два нова виртуелна мобилна оператера, продају преосталог дела дигиталне дивиденде, односно фреквенције од 700 мегахерца за мобилну телефонију, рад на развоју 5г мреже.

Тренутно се ради, додао је, и на измени законске регулативе како би Србија успешно спровела дигиталну трансформацију и ушла у озбиљну дигиталну еру.

Директор Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) Владица Тинтор рекао је да нико од нас не може да предвиди шта нас све очекује у блиској будућности и да се нада да ће оператери бити динамичнији и флексибилнији него што су то били пружаоци поштанских услуга пре 15-20 година, када је ИТ сектор почео да хвата замах.

"Раст који смо имали прошле године од више од пет досто није довољан, јер постоји потенцијал за додатне инвестиције. И то није потенцијал само у финансијском смислу, већ и у кадровском, људском. Ту морамо да помогнемо колико год је то изводљиво", рекао је Тинтор.

Директор "Телеком Србија" Предраг Ћулибрк рекао је да је мисија те компаније да омогући даљи развој сајбер друштва и да је за то основни предуслов да обезбеди интернет и мобилност, “колико треба и где треба.

"То су елементи на којима 'Телеком Србија' истрајава и додаје још већи замах како би испратила потребе и очекивања грађана, пословног света и јавне управе", рекао је Ћулибрк.

Како је додао "Телеком" је ове године почео највећу трансформацију своје инфаструктуре, у коју планира да уложи 250 милиона евра, како би се подигла интернет брзина у Србији.

Паралелно улажемо у 4г мрежу, вајфај инфрастуктуру, како бисмо унапредили корисничко искуство, рекао је Ћулибрк и додао да ће "Телеком" наставити да буде оријентисан на веб сервисе, мобилне апликације, "мобилни новчаник" и онлајн продавницу, гледање видео садржаја.

"Изазов је да школујемо генерације које ће остати овде и бити покретачи свих промена", закључио је Ћулибрк.