Костић: Однос САНУ и власти – поштовање уз сенку дистанце

Од почетног предлога Јована Стерије Поповића и Анастасија Николића, те оснивања Друштва српске словесности 1841. године, до данашњих генерација чланова САНУ, Академија, према Костићевим речима, "хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и државом, речју, грађанима Србије, у готово два века дугом калеидоскопу историје коју је Андрић фаталистички дефинисао као простор живљења 'између клања и орања', а да тога често ни наши суграђани, ни ова држава нису свесни".

Академик Костић је у својој беседи нагласио да је, насупрот интригама, управо већина од преко 1.450 чланова Академије доносила у Србију потребан дух модерности, демократије и слободе, јавног деловања и повезивања са Европом и светом, где јој је коначно неупитно место.

"И зато имам слободу да питам: Шта је то овој Академији, у свим њеним менама и различитим именима, промакло у ова готово два века, а тицало се средине која ју је изнедрила? Да будем још директнији: На коју су то историјску вечеру (видите како политички коректно не употребљавам иначе исправнији и тачнији термин народне поезије, крваву вечеру, и ту не мислим само на искушења ратова), наши академици закаснили? И то у временима, не прецењујмо се и не пренемажимо, која су егзистенцијално била неупоредиво тежа и захтевнија од ових наших данашњих. Али, шта је то што ово време, овај шири цивилизацијски тренутак, разликује од других времена и других тренутака са којима се Академија суочавала у претходних 175 година?", рекао је Костић. 

У времену, како је оценио, гротескне сметености, опасних неизвесности и до подругљивости отежаног предвиђања будућности, питање свих питања пред Академијом је: Куда и како даље? 

Костић је мишљења да се, уместо често ад хок дефинисаних пројеката, морају убудуће оријентисати на дуже, капиталније пројекте, као што је аудио-визуелни архив САНУ са центром за дигитализацију научне, културне и уметничке баштине.

Осврнувши се на досадашње резултате, академик Костић је приметио да су оснивањем Огранка у Нишу направили значајан корак ка ширењу утицаја и мисије Академије, а продубљивана је и отворена и стална комуникација, иако са промењивим успехом, са постојећим националним, научним, уметничким, образовним и другим институцијама, као и са државом у најширем смислу те речи.

"Однос државне власти и САНУ, заснован на разумевању разлика у суштини њиховог деловања, међусобном поштовању и култури искреног (чак и када није пријатан) и сталног дијалога и помоћи (када је то потребно), треба да садржи и сенку дистанце коју налаже интелектуална скепса и политичко несврставање у служби интереса средине која је Академију изнедрила", рекао је Костић. 

Додао је да "другачија, удворичка или априори негативистичка САНУ не би оправдавала научне и уметничке основе свог постојања".

Костић је нагласио да је САНУ једна од ретких научних и уметничких установа која у континуитету нуди просвећене алтернативе актуелној таблоидизираној и примитивизираној стварности.

Приметивши да "извесно отварање" Академије и за јавност као да наилази на одобравање те исте јавности, Костић је поручио да суграђани треба чешће и слободније да улазе у зграду САНУ и користе њене садржаје.

Костић је става да САНУ треба тежиште деловања и даље да заснива на активностима из домена идентитетских, друштвено-хуманистичких и уметничких области, указавши на Јобовску стрпљивост и упорност чланова на очувању језика и писма.

"Једноставно, то је аманет наших оснивача", казао је он.

Костић верује да се на питањима културе и идентитетских наука и даље преламају и налазе доминантни разлози постојања САНУ.

"Обрасци испољавања у култури, идентитетским наукама, уметности и друштвено-хуманистичком читању света такође се мењају и САНУ треба да буде отворена пред тим чињеницама, са више слободе, па ако хоћете и позитивне уметничке субверзивности у односу на постојећа конзервативна поимања која и треба да су доминантна у оваквим институцијама", нагласио је Костић.

Компетентност САНУ, примећује, огледала се и у њеној саветодавној улози, посебно у питањима научне и културне политике, односно стратегије, етичким и друштвеним проблемима везаним за научна истраживања и уметнички рад, те последицама одређених отворених историјских питања.

Костић се у свом говору осврнуо и на пројекат САПЕА, који је покренула Европска комисија, а чији је задатак да обезбеди снажније укључивање академија наука европских земаља у такве процесе.

"Чини се да постоји неколико разлога да према овој иницијативи имамо почетни позитивни став: прво, јер би се тако могло постићи да политика/политике значајним делом буду формулисане на предлозима заснованим на научним доказима и друго, јер дискурс односа може постати повољнији за академије, тј. носиоци политичког укључивања би сада активно тражили наше савете, уместо да ми тражимо њихову пажњу", рекао је Костић.

Председник САНУ је на крају нагласио да само традиција која је спремна да се самосвесно мења у ослушкивању времена и потреба средине из које је потекла, има шансу дуготрајности.

"Овај став у установама инхерентне конзервативности, каква је уосталом и САНУ, по правилу је праћен скепсом, али у годинама које су испред нас и скепса је неопходна да би се доносиле праве одлуке, попут оних које су и најчешће доношене у 175 година дугој историји наше куће", закључио је Костић.

У Галерији Академије приређена је документарна и интерактивна изложба. Аутор изложбе академик Гојко Суботић је навео да је тешко приказати велику прошлост САНУ током 175 година.

Књиге, фотографије, документарна грађа, лични предмети угледних Срба... драгоцена су сведочанства о делатности Академије кроз време. Присећамо се и њених 20 знаменитих чланова - Тесле, Пупина, Миланковића, Нушића, Андрића, Бијелића... Изложба "Српска академија наука и уметности од 1841 до 2016" отворена је до 15. јануара.