САНУ добија највише одликовање Србије

Николић је то рекао на обраћању на свечаној академији поводом обележавања 175 година од оснивања САНУ и објаснио да повод за одликовање јесте годишњица, али да су разлози исписани у повести и садашњости те институције.

"Не упуштајући се у то да ли до сада није било храбрости, или је сматрано да не заслужујете, ја сам одлучио да одликујем САНУ Сретењским орденом првог реда, највишим одличјем Републике Србије, које се додељује институцијама и грађанима наше земље" рекао је Николић.

"Ово је одавање части свим досадашњим члановима САНУ. Знамење ће вам бити уручено на Дан државности" додао је председник Србије.

Како је рекао члан САНУ означава некога од кога очекујемо велика дела на корист и у служби нашег народа.

"И нећете чути да се један од нас усуди да каже било шта негативно о академику, а дешава се да од једног академика чујемо нешто лоше о другом" додао је Николић.

Како је рекао њему, да би се потпуно одредио - веома је важно да у осам института САНУ среће најученије људе Србије који могу да му дају савет, мишљење, научни став, критичку мисао, а који јединствено заступају своју Академију и своју Србију.

"Будите поносни што питања на која баш од вас тражимо одговоре задиру у све домене постојања и напретка нашег друштва. И будите свесни одговорности за сваки дати одговор. У име трагова које су различита друштвена уређења остављала на вашој институцији током њених 175 година, ја од вас тражим сталну комуникацију, непрекидни дијалог и изношење ставова, посебно када су супротстављени" додао је председник.

Према његовим речима, српски академик је сведок и активни учесник у стварању, очувању, обнављању модерне српске државе.

"САНУ је исписивала историју своје земље и често била сведоком да се у уџбеницима и историјским читанкама учи другачије у покушају да истина не буде адекватно заступљена. Довољно је само да узмете у шаке Гласнике и Зборнике, па да уроните у нашу прошлост обасјану другачијом светлошћу" рекао је Николић.

Николић је додао да је власт често желела да има одлучујућу улогу у раду Академије, али и навео да су историја, друштвене прилике и неприлике мењале владаре и име Академије, али никада идеју са којом и због које постоји.

"Било да се звала Друштво србске словесности, Српско учено друштво, Краљевска академија наука, Српска краљевска академија, Српска академија наука - до данашње Српске академије наука и уметности, ова институција је увек и у свему вођена идејом да служи својој држави и народу" нагласио је председник Србије.

Самостална и независна, како је оценио, САНУ је данас кровна национална научна институција чији углед у земљи и међународној академској заједници брани именима својих посленика.

"Предводница у пословима од националне, идентитетске важности, Академија негује и изузетно значајну академску дипломатију која пресудно мења слику Србије у свету и доприноси свеопштем угледу наше земље. Тешко је пронаћи један дан у години, а да у њему није било догађаја, у нашој кући или негде на планети, без учешћа чланова САНУ" навео је председник.

Такав напор, несебична посвећеност и стално присуство служе на част и овој институцији и свим грађанима Србије.

Како је рекао могло би се у недоглед говорити о САНУ, њеној друштвеној улози, њеним огранцима, институтима и институцијама које раде под овим кровом.

"Једна одредница из Академијиног Статута за мене има посебну важност, ону нит која нераскидиво везује прошле и будуће, гледа у сутра, преноси луч предајући и част и обавезе. Та обавеза је у ставу у коме се каже: "Стара се о развоју научног и уметничког подмлатка и помаже усавршавање научника и уметника"", истакао је председник Србије.

Желим да истрајете у свом несебичном и посвећеном раду, поручио је Николић.

Изложба "Српска академија наука и уметности 1841-2016" 

Након свечаности, председник Николић је у Галерији САНУ посетио изложбу "Српска академија наука и уметности 1841-2016", која је отворена у оквиру обележавања 175 година постојања Академије.

Председника Николића, министра културе и информисања Владана Вукосављевића и председницу Народне скупштине Мају Гојковић кроз поставку је провела заменица управника Галерије Јелена Мажински.

Кроз архивска грађу, књиге, публикације, личне предмете, фотографије, слике, скулптуре и цртеже на изложби је представљено 20 чланова Академије од њеног оснивања до данас.

Посетиоци имају прилику да се упознају са личношћу и делом Јована Стерије Поповића, Вука Стефановића Караџића, Катарине Ивановић, Стојана Новаковића, Иве Андрића, Јована Цвијића, Бранислава Нушића, Стевана Стојановића Мокрањца, Феликса Филипа Каница, Михаила Валтровића, Драгутина С. Милутиновића, Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, Владана Ђорђевића, Александра Дерека, Георгија Острогорског, Драгослава Срејовића, Јована Бијелића и Љубице Марић.

Изложени експонати су из фондова и колекција Архива, Библиотеке и Уметничке збирке САНУ, као и из Архива Србије, историјског музеја Србије, Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Музеја Николе Тесле, Галерије Матице српска и Рукописног одељења Матице српске.

Може се видети записник главног заседања Друштва српске словесности из 1842, предлог да се Никола Тесла изабере за члана Академије, писмо оставке Ђуре Даничића на место секретара Друштва српске словесности, рукописи текстова и песама Јована Јовановића Змаја са цртежима за часопис "Невен", слике Уроша Предића, скулптура "Харфиста" Томе Росандића, рукописи Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, писма Вука Стефановића Караџића, споменар Мине Караџић.

Изложено је и прво издање романа "На Дрини ћуприја" Иве Андрића, диплома Нобелове награде, бележница Јована Цвијића, нотна бележница Стевана Мокрањца, потписана фотографија Михајла Пупина, рукописи Милутина Миланковића, нотни записи Љубице Марић и још много тога.

Основну замисао изложбе је предложио и о њој се старао академик Гојко Суботић.

Изложбу прати обиман каталог са уводним текстом председника САНУ академика Владмира Костића, као и студијом Симе Ћирковића и текстом Мирослава Јовановића, приказом структуре Академије, њених јединица и делатности.