Србија кључна станица за кријумчарење дроге из Авганистана

Од опијумских поља у Авганистану до хероина, на улицама Велике Британије, Италије, Француске, Немачке – светска магистрала не обилази Србију. Којом брзином стиже зависи од кријумчара, с обзиром на то да опијумске погаче могу да стоје у лабораторијама и годинама.

"Колика је потражња хероина, толико ће га и бити у Србији. Његове количине и цена варирају. Што се тиче транзита, он се наставља и даље. Балканска рута је актуелна, не у пуном капацитету, али је и даље актуелна тако да очекујемо прилив веће количине хероина, како преко наше територије у земље Западне Европе, тако и преко Италије и великих европских лука ка Америци и другим континентима", кажу у Служби за борбу против наркотика МУП-а

Србија је кључна станица за дрогу из Авганистана, али и ону из југозападне Азије. Иако српска полиција плени велике количине, подаци УН показују да је то заправо само два одсто дроге која прође кроз Србију.

Да би се то променило, кажу стручњаци, потребна је јача сарадња полиција земаља на балканској рути, али и одговор правосуђа.

"Оно што нас очекује у процесу приступања и оно што ЕУ тражи јесте да се повећа број правоснажних одлука. То значи да се случајеви као што су Шарић или Лазаревић убрзају и да се заврши та прича", напомиње Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Иако је оформљена 2014, канцеларија која би требало да координира рад државних органа, али и сарадњу с међународним институцијама, још не ради пуним капацитетом. У даљем раду као кључно виде размену информација.

"Све службе раде и размењују их правовремено. То је и важно јер је и обележје организованог криминала добра размена информација, ту и одговор мора да буде адекватан, односно размена информација правовремена", истиче Милан Пекић, директор Канцеларије за борбу против дрога.

Према подацима Светске здравствене организације, у свету је најмање 15,3 милиона зависника од наркотика. Процењује се да их је у Србији око 150.000, од тога готово 30.000 интравенозних.