Цивилно друштво важно на путу ка чланству у ЕУ

"Процес приступања није нешто што радите за Брисел или ЕУ, већ је то вежба демократизације и трансформације друштва, која директно доноси корист грађанима", рекао је Аксел Дитман на дебати "Стратегија заговарања приступања Западног Балкана Европској унији" у Скупштини Србије.

Дитман је истакао да је допринос организација цивилног друштва том процесу веома важан, јер оне промовишу проширење, информишу о ЕУ и подржавају ЕУ и Владу Србије у ширењу чињеница о томе колика је корист од блиске сарадње држава из региона са ЕУ.

"Ово је веома важан пројекат и важно је да су га подржале и друге државе, посебно чланице Вишеградске групе, што показује нашу заједничку посвећеност процесу проширења", рекао је Дитман.

Заменик Шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да је питање заговарања приступања ЕУ у овом делу региона од пресудног значаја.

"Бил смо сведоци у протеклим годинама шта може да се деси унутар ЕУ ако се овом питању не придаје пажња. То можемо видети на примеру Брегизта", рекао је он.

Говорећи о смерницама за израду регионалне стратегије заговарања, што је тема данашњег јавног представљања у Скупштини Србије, Бенедикт је рекао да она има неколико праваца а да је приметно да први правац подразумева лобирање пред инстиституцијама ЕУ у корист региона, затим заговарања према државама чланицама, а трећи правац је заговарање ЕУ у региону.

И поред свих негатвних кометара у текстовима о ЕУ, Бенедикт је истакао да да сматра да је она чврста и да ће упркос кризама постати још јача.

Говорећи о региону, Бенедикт је навео да је најбоље заговарање за регион било би да се разреше сви нерешени сукоби са суседима, рекао је он и додао да Србија има стратегију комуникације у односу на ЕУ.

"Ту би међутим требало уложити додатне напоре да држава боље информише грађане, а организације цивилног друштва и грађене и државу", рекао је Бенедикт.

Истичући важност добросуседских односа, Бенедикт је рекао да постоје пројекти који су у току као што су они који се тичу ратних злочина, несталих особа, повратка избеглица, организованог криминала, полицијске сарадње и многи другуе.

У годишњем извештају од прошле недеље, навели смо да је Србија наставила да спроводи конструктиван приступ и да сарађуеј са државама ЕУ и региона, као и да активно учестује у регионалним иницијативама за помирење и да покушава да створи климу која ће водитит решењу билатералних спорова. Јако је важно да цивилно друштво остане активно у овим регионалним интеграцијама, рекао је Бенедикт.

"У нашем извештају недавно представљеном нагласили смо да је Србија конструктивно поступала са многим питањима и учествовавала у регионалним иницијативама у области добросуседских односа", рекао је Бенедикт.

Шефица Преговарачког тима Србије за приступање ЕУ Тања Мишчевић истакла је да свака Стратегија мора да има јасне и прецизно дефинисане кључне поруке.

"Нема замора од проширења, има проблема, али нема замора, и не бих волела да говоримо о придруживању, а да мислимо на проширење", рекла је Мишчевић.

Како је истакла, ми смо потенцијал, а не проблем, и то је како је додала, веома важна порука.

Мишчевић је указала и да ће идућа година када је у питању процес европских интеграција бити пуна изазова.

Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић рекла је да су главне смернице када је у питању процес заговарања пруступања Западног Балкана ЕУ да морамо бити свесни свега доброг што смо постигли, као и да будемо реални у томе шта је све још потребно у том процесу.

Водећа ауторка закључног документа Стратегије заговарања Ана Марјановић Рудан рекла је да су истраживања вишеградског фонда показала да постоји слабо коришћење алата јавне дипломатије на Западном Балкану.

Регионалног напора није било и све то је везано за појединачне државе, а национални приступ када је заговарање у питању није довољан, рекла је Марјановић Рудан.

Она је додала да је важан заједнички наступ који би олакшао промену негативних прецепција и уопште олакшао и утицао на доношење одлука.

Говорећи о циљевима она је навела да је важно вратити питање проширења на Западни Балкан међу приоритете дневног реда ЕУ, и да је важно повећање подршке проширења на Запани Балкан у државама чланицама ЕУ.

Ана Марјановић Рудан је указала да би актери јавног заговарања требало да буду администрација и парламенти држава Западног Балкана, као и цивилно друштво, привредне коморе, установе кутуре, образовне установе, медији.