Почело измештање споменика Димитрија Туцовића

"Склања се плоча по плоча и свака је снимљена и пописана, после чега ће бити потпуно рестаурирана. До краја следеће године, споменик ће бити постављен на предвиђеној локацији између овог трга и Улице краља Милутина, на средини будућег парка. На тај начин споменику ће моћи да се приђе и да се на достојан начин ода почаст Димитрију Туцовићу", нагласио је Весић.

Посмртни остаци једне од најзначајнијих историјских личности 20. века, који је погинуо као официр Војске Краљевине Србије у Колубарској бици, уз све државне и војне почасти биће похрањени у Алеји великана, "где и припадају", рекао је Весић.

"Тако ћемо се достојанствено и на посебан начин одужити Димитрију Туцовићу", сматра градски менаџер.

У првој фази реконструкције Трга Славија предвиђена је израда фонтане, што почиње у наредних десетак дана, додао је Весић.

"Фонтана ће имати пречник 32 метра, са млазом до 16 метара висине. Имаће посебне софтвере за смањивање и повећавање млаза, у складу са музиком или брзином ветра. Радови ће трајати 155 дана и неће се стати ни током зиме. На пролеће почиње реконструкција коловоза. Након свега, овај крај ће засигурно постати један од најлепших скверова у Београду", истакао је градски менаџер.

Током радова на фонтани, прецизирао је Весић, неће бити обустављања саобраћаја, а када крену радови на коловозу, направљена је посебна организација саобраћаја како би се он одвијао што "течније''.

На Славији више неће бити аутобуских станица и пешачки прелази ће бити удаљени од педесет до сто метара од трга, саопштио је Беоинфо.

Славија ће бити знатно проточнија јер, како је истакао Весић, преко ње дневно прелази чак 70.000 возила.

Драган Балтовски, директор "Погребних услуга", чије су екипе ангажоване на овом послу, прецизирао је да се посмртни остаци Туцовића налазе тачно испред споменика, према нацрту из 1949. када су они и пренети на трг.

Како је нагласио, место у Алеји великана на Новом гробљу биће знатно примереније решење, јер су тамо сахрањене бројне знамените личности које су омогућавале државни и сваки други развој Србије.