Крујумчарење заштићених врста животиња уносан бизнис
Инспекција за заштиту животне средине одузела је макако мајмуна једној особи у Београду. Примати спадају у категорију дивљих животиња чије је држање у заточеништву забрањено, односно, ограничено само на зоолошке вртове, прихватилишта и научне установе. Куповина ретких и угрожених врста је за неке ствар престижа, некима извор зараде, а неки их користе као лек.
Према подацима царине, Србија је углавном земља транзита у кријумчарењу заштићених врста животиња.
Нехумани услови кријумчарења ретких и угрожених врста животиња показују на шта су све кријумчари спремни не би ли дошли до зараде која се у свету мери милијардама долара. Део животиња то путовање не преживи. Цариници кажу да је Србија најчешће само транзитна тачка на путу између Африке и Азије и држава западне Европе.
"Кријумчаре се углавном ситније јединке тј. јединке које је лако сакрити у пртљагу. Занимљив пример да је на граничном прелазу Хоргош наш држављанин у пртљажнику возила испод личних ствари покушао да прокријумчари шест макаки мајмуна у пластичној гајбици који су били загрљени. Цена једне јединке макаки мајмуна се креће и до 3.000 евра", истиче Александар Андрејић из Управе царина.
Често несвесни обавеза и потреба које имају дивље и егзотичне животиње, људи се одлуче да их ставе у свој дом. Некима препрека није ни закон који забрањује држање опасних рептила и дивљих звери.
"Најважнија ствар је да разумемо да је потражња највећи генератор убијања, сакупљања животиња из дивљине. Пре неки дан смо имали један интересантан мејл где је једна госпођа тражила информацију о томе где може да купи тигра за дете. Мислили смо да је шала, међутим, то је било озбиљно питање", каже Елвир Буразеровић из Орке.
У свету је регистровано више од 5.500 животињских врста које су у неком режиму заштите. Њихово кријумчарење се не може искоренити, али се може смањити бољом и бржом разменом информација, јачањем техничких капацитета и сталном едукацијом.
"Немамо довољно инфраструктурних објеката који подразумевају адекватан смештај заплењених животиња или просто збрињавање одређених повређених јединики на територији Србије и то је велики проблем и за надзорне органе који спроводе неки вид контроле на граничним прелазима", објашњава Владимир Јаћимовић из Министарства пољопривреде.
Решавање тог проблема једна је од обавеза наше земље у преговорима са ЕУ. Животиње које се пронађу у Србији, смештају се у палићки и београдски зоолошки врт.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар