Тигар за кућну употребу, нехумана и забрањена забава

Србија углавном земља транзита у кријумчарењу заштићених животиња. Само понекад и крајње одредиште. Инспекција за заштиту животне средине одузела је макако мајмуна једној особи у Београду. Примати спадају у категорију дивљих животиња чије је држање у заточеништву забрањено, односно, ограничено само на зоолошке вртове, прихватилишта и научне установе. Куповина ретких и угрожених врста је за неке ствар престижа, некима извор зараде, а неки их користе као лек.

Нехумани услови кријумчарења ретких и угрожених врста животиња показују на шта су све кријумчари спремни не би ли дошли до зараде која се у свету мери милијардама долара. Део животиња то путовање не преживи. Цариници кажу да је Србија најчешће само транзитна тачка на путу између Африке и Азије и држава западне Европе.

Александар Андрејић из Управе царина каже да се кријумчаре углавном ситније јединке, тј. јединке које је лако сакрити у пртљагу.

"Занимљив пример са граничног прелаза Хоргош је да је наш држвљанин у свом возилу у пртљажнику испод личних ствари покушао да прокријумчари шест макаки мајмуна у пластичној гајбици који су били загрљени. Једна јединка макаки мајмуна са креће и до 3.000 евра", каже Андрејић.

Често несвесни обавеза и потреба које имају дивље и егзотичне животиње, људи се одлуче да их ставе у свој дом. Некима препрека није ни закон који забрањује држање опасних рептила и дивљих звери.

"Најважнија ствар је да разумемо да је потражња највећи генератор убијања, изловљавања и сакупљања животиња из дивљине. Пре неки дан смо имали један интересантан мејл где је једна госпођа тражила информацију о томе где може да купи тигра за своје дете. Ми смо мислили да је шала, међутим то је било једно озбиљно питање", каже Елвир Буразеровић из ОРКЕ. 

У свету је регистровано више од пет и по хиљада животињских врста које су у неком режиму заштите. Њихово кријумчарење се не може искоренити, али се може смањити бољом и бржом разменом информација, јачањем техничких капацитета и сталном едукацијом.

Владимир Јаћимовић из Министарства пољопривреде каже да немају довољно инфраструктурних објеката који подразумевају адекватан смештај заплењених, одузетих или просто збрињавање одређених повређених јединки на територији Србије.

"То је доста велики проблем и за надзорне органе који спроводе неки вид контроле на граничним прелазима", истиче Јаћимовић.

Решавање тог проблема једна је од обавеза наше земље у преговорима са ЕУ. Животиње које се пронађу у Србији, смештају се у палићки и београдски зоолошки врт.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом