Како преживљавају домови културе у малим срединама

Када је фебруара 1969. отворен нововарошки Дом културе уз слике Милића од Мачве и Вивалдијеву музику за варош под Златаром, још увек поплочану коцком, био је празник. Да је његово место варошког срца за лепа збивања потрајало до данас сведоче и Вукова награда, титула првака Југославије за аматерско позориште али и свакодневна догађања.

"Свакога дана кроy дом културе прође преко 200 деце кроз различите секције пре свих кроз фолклорну секцију која је и најбројнија и има око 250 чланова, онда преко позоришне, сликарске до секције страних језика", каже Фарук Ибишбеговић, директор Дома културе "Јован Томић" у Новој Вароши.

Деценију раније дом културе добио је и суседни Прибој. Иако је у годинама великог бума града на Лиму и мегаломаније започета нова зграда по димензијама као загребачка, тадашњи дом задржао је своју функцију.

Ибрахим Ћата Хасанагић из Дома културе "Пиво Караматијевић" у Прибоју рекао је да од 1959. када је локална самоппурава основала дом културе до данашњег дана, он обавља своју функцију за оно за шта је и основан и временом је само додавано.

"Био је место окупљања старих и младих и то је и остао", каже Ибрахим Ћата Хасанагић.

Настали као социјалистичка замена за соколске домове уз шири спектар активности своју првобитну мисију су испунили.

"У послератној Југославији када су грађени, они су били од изузетног значаја за развој културе у малим срединама, били су нека врста моста између великих градских центара и малих градова који тек имају амбиције да се привредно и културно развију", каже Индира Гендић из Завичајног музеја у Новој Вароши.

У естрадном времену тријумфа виртуелног "ријалити" света уз ентузијазам стваралаца и подршку локалних заједница домови културе су, на срећу преживели и данас својим програмима и даље окупљају људе у малим срединама "гладне" културе.