Правници: Промене Устава уз очување стабилности и идентитета

Стручњаци сматрају да важећи Устав, који је проглашен 8. новембра 2006. године, иако је поправио верзију из 1990. године и даље садржи решења која су испод достигнутог нивоа европске и српске уставности.

Због тога је, како истичу организатори скупа из Српског правничког клуба, неминовност уставних промена због процеса приступања Европској унији додатно оправдање да се отворе све спорне уставно-правне теме.

Председник Српског правничког клуба и професор уставног права Владимир Петров сматра да струка треба да апелује на носиоце власти да је уставно питање озбиљно и да се не треба играти са њим.

"Ниједна озбиљна држава не улази у промене ако нема јасну свест шта зашто и како треба мењати", нагласио је Петров истичући важност уставног идентитета чији чувар треба да буде Уставни суд.

Указујући да је уставни идентитет близак појму уставног поретка, Петров је нагласио да Србија мора да води рачуна о уставној стабилности и уставном континуитету, некој врсти, како је навео, "аутобиографске уставности", а не да стално инсистира на новим решењима.

Имајући у виду уставни идентитет, Србија би, како сматра Петров, требало да се ослања на своје најбоље уставе - Устав из 1888. и 1990. године.

Једно од спорних питања уставног идентитета према Петрову је питање страначког мандата посланика што је, како је навео, решење супротно и ранијим нашим и европским уставним стандардима, који су одувек неговали традицију слободног мандата посланика.

На тај начин је Устав довео у питање начело грађанске односно народне суверености, навео је професор напомињући да се у предстојеће измене устава не сме ући брзоплето.

Професор Бојан Милисављевић указао је да међународно право има примат над унутрашњим, те да се држава не може позивати на унутрашње право да би избегла неку међународну обавезу.

Међутим, како је навео, одредбе важећег Устава у том смислу нису довољно јасне, непрецизне су, а у неким деловима и амбициозне.

Истичући важност тих питања за Србију, Милисављевић је подсетио да у процесу прикључења ЕУ, она стално вага како поштујемо своје међународно-правне обавезе.

Декан Правног факуктета Сима Аврамовић приметио је да устави у Србији имају рок трајања једну до две деценије после Другог светског рата, напомињући да је зато охрабрен чињеницом да ће стручна јавност инсистирати на достојанству Устава и његовој стабилности.

"Не мислим да је наш Устав постао тесан, али сигурно постоје разлози политичке природе, али и социјалне теме које намећу да размишљамо о могућим променама", навео је Аврамовић.

На скупу су говорили и професор Уставног права на Правном факултету у Новом Саду Слободан Орловић, као и други професори из области кривичног права и заштите људских права.

Скуп је организован у сусрет 10-годишњици Устава, која се навршава у уторак, 8. новембра.