Бесплатна правна помоћ тачка раздора између адвоката и НВО
У Адвокатској комори Србије инсистирају да једино адвокати могу да пружају бесплатну правну помоћ. Цивилни сектор, међутим, верује да им деценијско искуство са осетљивим групама даје право да наставе да решавају правне проблеме грађана, а закон који регулише ту област чека се годинама.
Цивилном сектору се, кажу, обраћају они пред којима су сва врата остала затворена. Нишки студенти из тзв. правне клинике решавају проблеме грађана који правну помоћ не могу да плате.
"Најтежи случајеви за пружање бесплатне правне помоћи су они који обухватају насиље, углавном је то насиље у породици, где студенти у сарадњи са адвокатима пружају адекватан правни савет и пишу одговарајућу кривичну пријаву", каже управник Правне клинике Правног факултета у Нишу Дарко Димовски.
На то немају право, опомињу адвокати. Ни студенти под надзором професора, ни правници из невладиних организација. У Адвокатској комори Србије кажу да Устав гарантује бесплатну правну помоћ сиромашнима и угроженима, али њу могу да пруже само адвокати и правне службе локалних самоуправа. Ван адвокатуре нема заступања пред судом нити писања поднесака, пристају једино на правне савете.
"Писање поднесака је веома, веома озбиљна ствар, давање правних савета не може да нанесе велику штету грађанима ако је тај правни савет погрешан када се дође до суда односно до адвоката, адвокат ту може да интервенише, може додуше да интервенише и када је у питању поднесак, али су ту процесна правила много строжа", објашњава председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић.
Искуство је на нашој страни, поручују из цивилног сектора.
"Овде говоримо о искуству пружања бесплатне правне помоћи маргинализованим групама, женама, особама са инвалидитетом и неким другим категоријама које много веће поверење имају у организације које се баве људским правима", напомиње Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права ЈУКОМ.
Док се међусобно оптужују, и једни и други раде про боно. Разлику би могао да направи тек закон који би омогућио да се оно што је бесплатно за грађане, правницима надокнади из буџета. Адвокати упозоравају да економски интерес стоји иза захтева невладиних организација. НВО за монопол оптужују адвокате, а адвокати Министарство правде да намерно одуговлачи са усвајањем закона.
"Бесплатна правна помоћ значи минус за буџет Републике Србије. А надокнада која би ишла из бесплатне правне помоћи је толико симболична да то не представља нешто због чега би се неко обогатио", каже Ђорђевић.
Између бар две ватре закон се чека годинама. У току је финално усаглашавање, кажу у Министарству правде.
Пред посланицима ће бити до краја ове године, примењиваће се од почетка 2018.
Закон о бесплатној правној помоћи обавеза је из поглавља 23 у преговорима са Европском унијом. Србија је једина држава у Европи која га још нема.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар