Мрежа за реституцију: Реаговати по узору на случај "Трепче”

"У сенци 'Трепче' не смемо дозволити да се непописана државна имовина топи и нестаје тако што се тајкунима омогућава да без основа присвајају имовину попут 'Аутокоманда' предузећа, 'Луке Београд' и 'Имлека'", рекао је Антић на конференцији за новинаре и додао да је та имовина, одузета национализацијом, а која је постала власништво тајкуна, можда и много вреднија од "Трепче".

Антић је тим поводом рекао да се прво сређују хаос и неред у властитој кући, спаваћој соби, па се тек онда прелази на остатак дворишта, поготово ако неко нема фактичку власт над остатком тог дворишта.

"Србија може да се љути, да поништава одлуке, али то мора да ради и овде где има фактичку власт где њени представнци владе и власти могу у сваком тренутку да траже да се примени закон Србије", рекао је Антић и додао да је управо питање "Трепче" отворило питање имовине у Србији.

Отварањем питања "Трепче" чуло се да Србија има пописану сву државну имовину на КиМ, а истовремено Мрежа за реституцију добија одговор да таква евиденција не постоји у остатку Србије, рекао је Антић.

Према његовим речима, нико у Републичкој дирекцији за имовину, Граду Београду, Министарству привреде не пописује имовину јер се подаци крију да би имовина била опљачкана.

Антић је навео и да је реституција најбољи лек за отимање државне имовине.

"Да није било реституције никада не бисмо знали да су од 2000. по Шешељевом закону у Кнез Михајловој 9 у згради Велизара Митровића власници два локала извесна Цеца Светлана Ражнатовић и компанија Мирослава Мишковића, и да никада та својина није била пописана", рекао је Антић.

Антић је рекао да је "Трепча" отета од власника 1946. законом о национализацији и да се 60 година касније на Косову, понављају исте идеје Едварда Кардеља на основу којих је тај рударско-металуршки комбинат прешао у руке косовске владе.

Оценио је да је проблем са Законом о "Трепчи" у томе што је она дефинисана као друштвено предузеће под управом косовске агенције за приватизацију.

Антић је оценио као кључну и добру ствар за грађане то што се није десила приватизација државне својине тако да је у закону о "Трепчи" спорно што је предвиђено да су минерални ресурси косовско власништво.