Има ли Србија пројекте да покрене домаћу индустрију

Да ли млади инжењери могу да замене генерале без војске односно времешне директоре некадашњих гиганата.

Без индустријског радника и производње очигледно нема повратака на стандард који смо имали пре тридесет година па су инжењери решени да новом организацијом нешто промене. За сада има 11 инжињереских струка које треба објединити.

"То су по природи ствари ствараоци нове друштвене вредности а нама је неопходна нова друштвена вредност да би се други делови друштва могли финансирати. Сада је најважније да се ти људи укључе у нову индустријализацију Србије", каже Рајко Унчанин, члан Надзорног одбора Инжењерске коморе Србије.

"Неке приче да нам није потребна индустрија и да ћемо нову друштвену вредност стварати неким другим економским елементима нису у праву јер се то коначно рашчистило да се имати индустрија, пољопривреда, мора се наше знање искористити користи максимално наша предузећа", рекао је Рајко Унчанин, члан Надзорног одбора Инжењерске коморе Србије.

У свету посебно у Јапану и Кини у локалној власти ,скупштинама и компанијама у управи доминирају инжењери у 85 одсто случајева. Код нас је то тек пет процената.

Тако је стакло део пројекта који ће бити примењен у Скупштини Србије То је јединствено техничко решшење које треба да прдупреди последице евентуалног земљортеса. То ће бити примењено свуда у свету и само је један од 300 пројекта који се обављају на Машинском факултету у Београду.

Некада шампиони производње, инжењери морају да начине први организациони корак. Прилика следи већ на скупштини.

"Очекујемо да се смање чланарине и да се више укључе у производне пројекте, да се укину перманентна давањ. Једноставно да подигнемо углед инжењера Србије", каже Милорад Ракчевић из Управног одбора Инжењерске коморе Србије.

Неки од производа попут домаћег пољопривредног авиона већ су продати. Ту је и јединствени тунел за тестирање авиона или испитивање трака за пренос угља који се тестира за Немце.

Инвестициони капитал страних банака је за сада резервисан када су у питању велике домаће инвестиције и нове фабрике па би новцем дијаспоре или прикупљањем акција на берзи могли најзад да отварамо и нове домаће производне погоне.