За кога се праве куће на гробљу?

У селу Смољинцу, екипа РТС-а је посетила једно од њихова два гробља. У појединим селима Браничевског округа, готово свака породица има гробницу и кућицу над њом. У једној таквој, подигнутој после очеве смрти, екипу РТС-а је дочекао Новица Стевић.

"Мајка и ја смо решили да направимо овако један споменик и да обележимо, да имамо где да дођемо, да не киснемо. Уједно кад дођеш мало и поседиш, другачије се осећаш", каже Новица Стевић, власник гробнице из Смољинца.

Онда је то видео први комшија, затим други, па цело село.

Кажу, кад су владари и богаташи вековима могли на овај начин да се сахрањују, зашто не би и они, кад већ имају могућност. Са тим се слаже и етнолог Народног музеја у Пожаревцу Даница Ђокић.

"Ми сада на гробљима имамо чак и куће у којима има завеса, намештаја. То је потреба живих да се одуже својим покојницима, а у основи свега тога лежи религијска идеја вечног живота", објашњава Ђокићева.

У претходних педесет година, становници стишких села масовно су одлазили у иностранство.

Кретали су из кућа блатара са дрвеном оградом, а враћали се богати. Тако су спремили све и за загробни живот, у који су уложили хиљаде евра.

Свештеник из села Баре Драган Дешић каже да је Црква изразито јасна по том питању и она одбацује сваки вид такве градње, сматрајући да су много важнији духовни досези.

Сеоске месне заједнице одређују само локацију за гробља и ту њихова надлежност престаје.

У пожаревачкој грађевинској инспекцији кажу да за објекте до 15 квадрата није потребна грађевинска дозвола, а до сада није било пријава нелегалне градње на сеоским гробљима. Држава "вечне куће" не опорезује. Да се кућице на гробљу праве због живих, изгледа само још закон не види.