Стопа сиромаштва највећа у Тутину, најмања на Новом Београду

Како је представљено на конференцији, стопе сиромаштва високе су и у Прешеву 63,6 одсто, Бојнику 63,4 одсто, Бујановцу и Лебанама 54,6 одсто, а стопе више од 50 одсто су и у Бабушници, Босилеграду, Владичином Хану, Гаџином Хану, Дољевцу, Житорађи, Медвеђи, Трговишту и Црној Трави.

Стопу сиромаштва тек испод 50 одсто имају Крупањ, Владимирци, Нови Пазар, Нова Црња, Коцељева, Мерошина.

Поређења ради, Крагујевац има стопу сиромаштва од 23,8 одсто, Ваљево 24,5 одсто, Ужице 17,9 одсто, Чачак 24,3 одсто, Шабац 32,3 одсто.

У Београдском региону, општина са највишом стопом сиромаштва је Сопот, са 26,9 одсто, док најнижу, 4,8 одсто, има Нови Београд. Врло близу су Врачар, Стари град и Савски венац, са 5,3, 5,4, односно 5,7 одсто.

Како је рекао државни секретар Министарства рада Ненад Иванишевић, управо уредба о наменским трансферима има за циљ да смањи "јаз сиромаштва" између Београда и других, нарочито јужних, општина у Србији.

"Уредба о наменским трансферима, за коју смо се борили годинама, која је донета почетком ове године, има за циљ да смањи јаз. Средства која су издвојена, више од 500 милиона динара и која ће бити издвојена у већем износу следеће године, имају за циљ да у слабије развијеним и неразвијеним општинама директно буду пласирана на развој услуга социјалне заштите, да би се евидентан јаз смањио", рекао је Иванишевић.

Он је са задовољством приметио да се та средства троше наменски, односно да су у многим локалним самоуправама успостављене услуге социјалне заштите које нису биле попут услуге помоћ у кући или лични пратилац.

Иванишевић истиче да је сиромаштво једна од тема којима се Министарство рада активно бави, а да Уредба о наменским трансферима управо има за циљ да помогне локалним самоуправама слабијег степена развијености у развоју услуга социјалне заштите и да је циљ да може да се каже да се успело у томе да се смањи и стопа сиромаштва и ризик.

"Да то не буде питање којим се бавимо на овај начин, него да то буде развојно питање, да кажемо шта смо све урадили да би људи у Србији живели боље", рекао је Иванишевић.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен наглашава да је та тема управо оно чиме се Светска банка бави, а то је смањење сиромаштва и поспешивање привредног раста идентификацијом, препознавањем оних који су у највећем ризику од сиромаштва, где живе и зашто су заправо ти региони погођенији у односу на друге.

"Ако погледамо мапе, видимо да је највећи ризик од сиромаштва у југоисточној Србији и деловима Војводине. Узрок је недостатак инфраструктуре у тим регионима. Питање саобраћајне повезаности, а изненађујуће да у тим регионима постоје велике разлике између општина и округа", каже Верхејен.

Према његовом мишљењу, да ли ће неке активности на локалном нивоу помоћи да се те разлике уједначе, питање је које још тражи одговор, а то ће, како сматра, помоћи да се разуме утицај других реформи на којима Светска банка сарађује са владом.

"На пример, Коридор 11, који ће повезати југ Србије, отвориће могућности за развој неразвијених делова Србије", рекао је Верхејен.

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак наглашава да је управо питање смањења сиромаштва и положаја припадника појединих националних мањина уско повезано, те да су нарочито рудна и рурална подручја угрожена сиромаштвом, а да тамо, поред припадника већинског народа, живе и мањине.

"Ми се трудимо, унапређујући капацитете локалних самоуправа, али и система државне управе, препознајемо и идентификујемо све проблеме који се генеришу на локалу, од безбедносних до оних која се тичу локланог економског развоја и људи који су у непосредном контакту са грађанима имају задатак да решавају то питање и довољно капацитета", рекао је Бошњак.

Истраживање "Мапа сиромаштва у Србији: Налази и импликације по јавну политику" дело је Републичког завода за статистику и Светске банке, урађено на основу података добијених у попису домаћинстава и станова 2011. и анкете о приходима и условима живота.