Преко јапанских искустава до еколошких стандарда за ЕУ

Ради достизања еколошких стандарда ЕУ, Србију очекују велике инфраструктурних инвестиција у животну средину. Највећа улагања потребна су у сектору вода, где се планирају многобројни пројекти пре свега у снабдевању водом за пиће и третману комуналних отпадних вода.

У јапанској амбасади у Београду организован је семинар на коме су јапански стручњаци и поделили искуства о томе како су се изборили са загађењем вода и технологијама за пречишћавање отпадних вода које користе. Док се у Јапану пречишћава преко 90 одсто отпадних вода, у Србији се третира свега осам одсто.

После подробне анализе колико рудници и индустријска постројења још од 19. века загађују воду и колико то утиче на здравље становништва, у Јапану су донети строги прописи тако да се данас свега осам одсто отпадних вода не пречишћава и то у удаљеним руралним областима, у којима је отежан приступ.

"Упркос ограниченим воденим ресурсима и повећаној потражње за индустријском водом, као и водом за кућну употребу у току периода урбанизације, Јапан је одржао континуирани економски раст захваљујући организованом систему за управљање индустријским водама и напредним технологијама за третман воде", каже Такео Кано из Центра за промоцију поновног коришћења воде Јапан.

Јапан има само половину светског просека расположиве воде по становнику, на пример четири пута мање од САД. Србија, за сада, има довољно воде, али када је у питању пречишћавање, тренутно од 44 постројења за пречишћавање комуналних вода највећи део не ради.

"Оно што се прича на глобалном нивоу, у УН што је тежња већине земаља, Јапан је успео да оствари својом дисциплином, својом вредноћом", каже Александар Весић, помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине.

"Није поента само више ни транспоновати прописе или једноставно имати на папиру нешто, него стварно морамо да се потрудимо да у пракси нешто имплементирамо", истиче Весић.

Од 10 милијарди евра које у наредне две деценије треба уложити у животну средину осам милијарди евра потребно је за постројења за прераду воде. Ту се очекује и помоћ Европске уније.

Како се најављује у ресорном министарству Србија ће следеће године добити из европских фондова 100 милиона евра који ће бити уложени у три велика инфраструктурна пројекта.

"Конкретно више од 50 одсто тих средстава биће употребљено та изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Нишу и то су највећа средства до сада која ће добити Србија у вези са инфаструктурним пројектима ", каже Стана Божовић државна секретарка у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

"Предстоји изградња постројења за прераду отпадних вода у Крагујевцу и питање регионалног центра за управљање отпадом у Новом Саду", истиче Стана Божовић.

План је да се у наредних 25 година изгради 320 постројења за пречишћавање отпадних вода.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом